Tropske šume, koje se često nazivaju „pluća Zemlje“, neophodne su za održavanje života na našoj planeti. Oni pružaju čist vazduh, vodu i biodiverzitet bez premca. Dok su seča šuma usled zemljoradnje, rudarstvo i seča šuma i dalje najpoznatije pretnje, na delu su manje vidljive, ali podjednako opasne sile. Nova studija otkriva da obogaćivanje nutrijentima – izazvano ljudskim aktivnostima kao što su poljoprivreda i sagorevanje fosilnih goriva – predstavlja značajan rizik za delikatnu dinamiku tropskih šuma.
Istraživanje, koje je sproveo međunarodni tim naučnika sa Univerziteta Kajzerlautern-Landau (RPTU), Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Getingenu i HUN-REN Centra za ekološka istraživanja u Mađarskoj, fokusira se na to kako taloženje hranljivih materija utiče na tropsko drvo rast sadnica i akumulaciju biomase. Njihovi nalazi, objavljeni u Current Forestri Reports, pokazuju da ovaj fenomen potencijalno može poremetiti sastav i otpornost šuma, posebno u uslovima globalnih klimatskih promena.
Sintetizujući podatke iz 59 studija sprovedenih u tropskim regionima širom sveta, istraživači su koristili meta-analizu da otkriju široke obrasce efekata hranljivih materija. Njihova analiza je otkrila da dodavanje hranljivih materija značajno podstiče rast sadnica drveća, pri čemu se biomasa izdanaka povećava u proseku za 26% i stope rasta za 14%.
Primetno je da je kombinacija azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) proizvela najizraženije efekte, što je dovelo do povećanja stope rasta do 27%. Ovi uticaji su bili posebno izraženi na sezonski suvim lokacijama, gde su stope rasta porasle za 38%, a biomasa izdanaka za impresivnih 70%.
Vodeći autor dr Daisi Carate Tandalla objašnjava: „NPK su osnovni hranljivi sastojci za rast biljaka. Međutim, mnoga tropska tla su ograničena hranljivim materijama. Dodavanje ovih hranljivih materija nesrazmerno koristi brzorastućim, konkurentnim vrstama, potencijalno menjajući sastav šuma.“
Ljudske aktivnosti dramatično menjaju prirodne cikluse hranljivih materija. Dok su vulkanske aktivnosti i šumski požari istorijski doprineli taloženju hranljivih materija, poljoprivreda i sagorevanje fosilnih goriva su intenzivirali i proširili ovaj proces čak i na najudaljenije tropske regione. Ovi unosi hranljivih materija mogu dati konkurentsku prednost određenim vrstama drveća, što dovodi do homogenizovanih šuma sa manje vrsta – trend koji ugrožava biodiverzitet i stabilnost ekosistema.
Viši autor dr Peter Batari upozorava: „Ove promene mogu smanjiti raznovrsnost vrsta u čitavim lancima ishrane i oslabiti otpornost šuma na klimatske promene. Gubitak raznovrsnosti takođe umanjuje sposobnost šuma da se prilagode stresorima životne sredine.“
Studija takođe naglašava složenost istraživanja tropskih šuma. Koautor dr Jirgen Homeier sa Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti Getingen napominje: „Studije koje smo pregledali koristile su mešavinu metoda—eksperimenti u staklenicima, ispitivanja transplantacije i primene đubriva na licu mesta. Identifikacija sadnica do nivoa vrste ostaje značajan izazov zbog izuzetne raznolikosti i sličnosti mladog tropskog drveća“.
Nalazi podvlače potrebu za hitnom pažnjom na upravljanje nutrijentima u tropskim regionima. Iako taloženje hranljivih materija može izgledati kao lokalizovano pitanje, njegovi uticaji se šire kroz globalne ekosisteme, utičući na biodiverzitet, skladištenje ugljenika i opšte zdravlje planete.
Tropske šume su kamen temeljac života na Zemlji, a očuvanje njihove složenosti i otpornosti je ključno. Ova studija je pravovremeni podsetnik da čak i udaljene ljudske aktivnosti mogu imati dalekosežne posledice po svet prirode.
