Egzoplaneta zloglasna po svom smrtonosnom vremenu krije još jednu bizarnu osobinu — smrdi na pokvarena jaja, prema novoj studiji Univerziteta Džons Hopkins o podacima iz svemirskog teleskopa Džejms Veb.
Atmosfera HD 189733 b, gasnog giganta veličine Jupitera, ima tragove vodonik sulfida, molekula koji ne samo da odaje smrad, već i nudi naučnicima nove naznake o tome kako sumpor, građevni blok planeta, može uticati na unutrašnjost i atmosfere gasnih svetova izvan Sunčevog sistema.
Nalazi su objavljeni u časopisu Priroda.
„Vodonik sulfid je glavni molekul za koji nismo znali da je tamo. Predvidjeli smo da će biti, i znamo da je u Jupiteru, ali ga nismo zaista otkrili van Sunčevog sistema“, rekao je Guangvei Fu, astrofizičar u Džons Hopkins koji je vodio istraživanje.
„Ne tražimo život na ovoj planeti jer je previše vruće, ali pronalaženje vodonik sulfida je odskočna daska za pronalaženje ovog molekula na drugim planetama i sticanje boljeg razumevanja kako se formiraju različite vrste planeta.“
Pored detekcije vodonik-sulfida i merenja ukupnog sumpora u atmosferi HD 189733 b, Fuov tim je precizno izmerio glavne izvore kiseonika i ugljenika na planeti – vodu, ugljen-dioksid i ugljen-monoksid.
„Sumpor je vitalni element za izgradnju složenijih molekula i—kao što su ugljenik, azot, kiseonik i fosfat—naučnici moraju da ga više proučavaju da bi u potpunosti razumeli kako su planete napravljene i od čega su napravljene“, rekao je Fu.
Na samo 64 svetlosne godine od Zemlje, HD 189733 b je najbliži „vrući Jupiter“ koji astronomi mogu da posmatraju kako prolazi ispred njegove zvezde, što ga čini referentnom planetom za detaljna proučavanja egzoplanetarne atmosfere od njenog otkrića 2005. godine, rekao je Fu.
Planeta je oko 13 puta bliža svojoj zvezdi nego što je Merkur suncu i potrebno joj je samo oko dva zemaljska dana da završi orbitu. Ima užarenu temperaturu od 1.700 stepeni Farenhajta i poznat je po lošem vremenu, uključujući kišno staklo koje duva bočno na vetrovima od 5.000 mph.
Kao što je to uradio otkrivanjem vode, ugljen-dioksida, metana i drugih kritičnih molekula na drugim egzoplanetama, Veb daje naučnicima još jedan novi alat za praćenje vodonik-sulfida i merenje sumpora na gasovitim planetama izvan Sunčevog sistema.
„Recimo da proučavamo još 100 vrućih Jupitera i svi su pojačani sumporom. Šta to znači o tome kako su rođeni i kako se formiraju drugačije u poređenju sa našim Jupiterom?“ Fu reče.
Novi podaci su takođe isključili prisustvo metana u HD 189733 b uz neviđenu preciznost i infracrvene talasne dužine posmatranja sa Veb teleskopa, suprotstavljajući se prethodnim tvrdnjama o obilju tog molekula u atmosferi.
„Mislili smo da je ova planeta previše vruća da bi imala visoke koncentracije metana, a sada znamo da nije“, rekao je Fu.
Tim je takođe izmerio nivoe teških metala poput onih na Jupiteru, što bi moglo pomoći naučnicima da odgovore na pitanja o tome kako je metalnost planete povezana sa njenom masom, rekao je Fu.
Manje masivne džinovske ledene planete poput Neptuna i Urana sadrže više metala od onih koje se nalaze u gasnim divovima kao što su Jupiter i Saturn, najveće planete u Sunčevom sistemu. Veća metalnost sugeriše da su Neptun i Uran akumulirali više leda, stena i drugih teških elemenata u odnosu na gasove kao što su vodonik i helijum tokom ranih perioda formiranja. Naučnici testiraju da li ta korelacija važi i za egzoplanete, rekao je Fu.
„Ova planeta mase Jupitera je veoma blizu Zemlje i veoma je dobro proučena. Sada imamo ovo novo merenje da pokažemo da zaista koncentracije metala koje ima daju veoma važnu osnovu za ovu studiju o tome kako sastav planete varira sa njenim masa i poluprečnik“, rekao je Fu.
„Nalazi podržavaju naše razumevanje kako se planete formiraju stvaranjem čvršćeg materijala nakon početnog formiranja jezgra, a zatim su prirodno poboljšane teškim metalima.“
U narednim mesecima, Fuov tim planira da prati sumpor u više egzoplaneta i otkrije koliko visoki nivoi tog jedinjenja mogu uticati na to koliko se oni formiraju blizu svojih matičnih zvezda.
„Želimo da znamo kako su ove vrste planeta dospele tamo, a razumevanje njihovog sastava atmosfere će nam pomoći da odgovorimo na to pitanje“, rekao je Fu.
