Obalni gradovi igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji i imaju važne funkcije za društvo u celini. Istovremeno, oni su ozbiljno pogođeni uticajem klimatskih promena. Zato je njihova uloga u globalnoj klimatskoj adaptaciji ključna.
Da bi saznao kako se priobalni gradovi prilagođavaju, međunarodni tim na čelu sa profesorom Matijasom Garšagenom, geografom sa Ludvig-Maksimilians-Universitat Minhen (LMU), analizirao je trenutno stanje adaptacije. Studija je objavljena u časopisu Gradovi prirode.
Na osnovu studija 199 gradova u 54 zemlje, istraživači su istraživali da li i kako gradovi uzimaju u obzir određene faktore rizika u svojim naporima prilagođavanja. Klimatski faktori kao što su porast nivoa mora, oluje, poplave i vrućina bili su među ključnim parametrima koji se razmatraju.
U analizi su takođe uzeti u obzir i drugi aspekti, kao što su izloženost i ranjivost stanovništva, infrastruktura i ekosistemi u dotičnom regionu.
Većina mera koje se preduzimaju za prilagođavanje klimatskim promenama odnose se prvenstveno na podizanje nivoa mora, poplave i, u manjoj meri, olujne udare, ciklone i eroziju. Tehničke i institucionalne mere kao što su velike nasipe ili inovacije u urbanističkom planiranju češće su u bogatijim regionima poput Severne Amerike i Evrope.
U manje prosperitetnim regionima kao što su mnogi delovi Afrike i Azije, mere vezane za ponašanje su dominantan tip, pri čemu su pogođena domaćinstva i kompanije uglavnom prepušteni sami sebi.
Sve u svemu, istraživači LMU-a su otkrili da je većina mera prilagođavanja neadekvatna po svojoj dubini, obimu i brzini – bez obzira na region ili njegov prosperitet. Istraživači su takođe pronašli malo dokaza o održivom smanjenju rizika kao rezultat preduzetih mera.
„Naši nalazi otkrivaju da ima još mnogo posla da se uradi na svim nivoima“, objašnjava prof. Garšagen.
„Bilo je malo zaista dalekosežnih promena koje uključuju fundamentalno preispitivanje upravljanja rizikom. Gradovi često pokušavaju da optimizuju svoje upravljanje katastrofama na osnovu prethodnog iskustva bez suštinskog pitanja da li će ovi pristupi i dalje biti održivi u budućnosti“, kaže Garschagen.
Istraživanje je takođe otkrilo da je retkost da se planiranje prilagođavanja zasniva na faktorima koji se mogu kvantificirati. Iako gradovi uzimaju u obzir buduće prirodne rizike kao što su poplave i toplota, oni retko uzimaju u obzir socio-ekonomske faktore kao što su budući trendovi u društvenoj ranjivosti ili prostorni rast i izloženost.
„Ali ti trendovi su važni“, kaže Garšagen, „jer današnji Lagos ili Džakarta nisu isti kao što će biti za 20 godina. Sigurno postoje velike istraživačke aplikacije i potrebni su nam bolji scenariji i bolje metode modeliranja. Još jedno važno pitanje je kada ima smisla napustiti mere zaštite obale i umesto toga razmotriti preseljenje stanovništva“.
Garšagen stoga poziva na veliko povećanje istraživačke aktivnosti na globalnom jugu. Većina dosadašnjih istraživačkih aktivnosti bila je koncentrisana na gradove na globalnom severu. „Globalno istraživanje klimatskih promena koje pokriva sve regione sveta omogućilo bi nam da se brže i efikasnije borimo protiv klimatske krize“, kaže Garšagen.
