Biografski film Kristofera Nolana o J. Robertu Openhajmeru oživeo je morbidnu radoznalost u razornoj moći nuklearnog oružja. Sada se procenjuje da ima 12.512 nuklearnih bojevih glava.
Rat u kome bi čak i delić ovih bombi bio detoniran stvorio bi talase eksplozije i požare koji bi mogli da ubiju milione ljudi skoro trenutno. Rak izazvan zračenjem i genetska oštećenja uticali bi na preostalu populaciju generacijama.
Ali kakav bi svet ostao usred radioaktivnih padavina?
Tokom poslednje četiri decenije, naučnici koji su modelirali Zemljin sistem su radili kompjuterske simulacije kako bi saznali.
Koristeći svoje znanje o hemiji i modeliranju klime, atmosferski naučnici Pol Krucen i Džon Birks napisali su kratak rad 1982. godine u kojem su sugerisali da bi nuklearni rat proizveo oblak dima toliko masivan da bi izazvao ono što je postalo poznato kao nuklearna zima. To bi, tvrdili su, uništilo poljoprivredu, a sa njom i civilizaciju.
Godinu dana kasnije, naučnici iz SAD i Sovjetskog Saveza su prvo potvrdili da će gradovi i industrijski kompleksi pogođeni nuklearnim oružjem zaista proizvesti mnogo više dima i prašine nego što bi spalili ekvivalentnu površinu šume. I drugo, ovaj globalni sloj smoga bi blokirao sunčevu svetlost, uzrokujući da uslovi na površini Zemlje postanu naglo hladniji, suvlji i tamniji.
Modeliranje klime pokazuje da bi smanjena sunčeva svetlost smanjila globalne temperature i do 10˚C za skoro jednu deceniju. Ovi uslovi smrzavanja, u kombinaciji sa manje sunčeve svetlosti za fotosintezu biljaka, imali bi katastrofalne posledice po globalnu proizvodnju hrane i doveli do masovne gladi širom sveta.
Moderni klimatski modeli su mnogo sofisticiraniji od onih korišćenih 1980-ih. I dok danas ima manje nuklearnih bombi u radnom stanju, noviji rezultati kompjuterskih simulacija sugerišu da je mračno proročanstvo koje su naučnici izneli pre 40 godina možda zapravo potcenjeno.
Naučnici za životnu sredinu predvođeni Alanom Robokom sa Univerziteta Rutgers u SAD su u nedavnom radu tvrdili da je teorija nuklearne zime pomogla da se zaustavi širenje nuklearnog oružja tokom hladnog rata. 1986. godine, predsednik Ronald Regan i generalni sekretar Mihail Gorbačov preduzeli su prve korake u istoriji da smanje broj nuklearnog oružja, navodeći predviđene posledice nuklearne zime za sav život na Zemlji.
Na vrhuncu trke u naoružanju sredinom 1980-ih bilo je preko 65.000 komada nuklearnog oružja. Smanjenje globalnog nuklearnog arsenala na nešto više od 12.000 (od kojih je 4.000 u operativnoj pripravnosti) umanjilo je pretnju sveopšteg nuklearnog rata, što je navelo neke da se zapitaju da li su ograničeni klimatski modeli korišćeni 1980-ih potcenjivali posledice globalni nuklearni rat.
Noviji i sofisticiraniji klimatski modeli, oni koji se koriste za modeliranje budućih klimatskih promena uzrokovanih sagorevanjem fosilnih goriva, sugerišu da je tačno suprotno.
Uz najveću moguću nuklearnu razmenu između SAD i Rusije, novi modeli sugerišu da bi se okean ohladio toliko duboko da bi svet bio gurnut u „nuklearno malo ledeno doba“ koje će trajati hiljadama godina.
Naravno, postoji još sedam nuklearnih država: Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan i Velika Britanija. Naučnici su modelirali da bi čak i ograničeni nuklearni rat između Indije i Pakistana mogao da ubije 130 miliona ljudi i da liši dodatnih 2,5 milijardi hrane za najmanje dve godine.
Naučno modeliranje nam omogućava da zavirimo u ponor nuklearnog rata bez potrebe da ga iskusimo. Četrdeset godina naučnog istraživanja ovih mogućnosti podstaklo je usvajanje sporazuma Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja 2017. godine – ratifikovao ga je većina zemalja, ali ne i devet nuklearnih sila.
Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja dobila je Nobelovu nagradu za mir iste godine za svoj rad na isticanje katastrofe koja bi nastala upotrebom nuklearnog oružja.
Ali rat u Ukrajini je izneo stare strahove na površinu. Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je ograničenom upotrebom nuklearnog oružja kao deo sukoba, a jedno lansiranje moglo bi da eskalira u regionalnu ili čak globalnu razmenu koja bi gurnula milijarde ljudi u svet toliko mučan da to jedva možemo da shvatimo.
Robok je rekao da je sada „još hitnije“ da naučnici prouče posledice detonacije nuklearnog oružja i osiguraju da što više ljudi zna za njih. I, na kraju, raditi na eliminaciji ovog oružja.
Pretnja od nuklearnog rata nije nestala, a nuklearno ledeno doba koje bi milenijumima osudilo veći deo života na Zemlji je još uvek moguće.
