Nuklearna energija danas čini oko 10% globalne proizvodnje električne energije, dok se u zemljama poput Francuske taj udeo penje i do 70%. Osim država, velike kompanije kao što je Google sve više koriste nuklearnu energiju kako bi podržale energetski intenzivne centre podataka. Ova energija, oslobođena procesima fisije i fuzije, predstavlja moćan, ali i kompleksan način za snabdevanje energijom, a svaki proces ima svoje specifične prednosti i izazove.
Fisija kao aktuelni stub nuklearne energije
Danas nuklearne elektrane funkcionišu na principu fisije, procesa cepanja atoma, najčešće uranijuma, pri čemu se oslobađa ogromna količina energije. Fisija omogućava kontinuirani lanac reakcija koje stvaraju dovoljno energije da pokrenu turbine i generišu električnu energiju. Istovremeno, uz pomoć kontrolnih šipki za suzbijanje neutrona, ove reakcije se mogu stabilno kontrolisati. Ipak, ostaje nerešen problem radioaktivnog otpada koji zahteva posebne uslove skladištenja kroz hiljade godina, čime se stvara i dodatni bezbednosni rizik.
Fuzija kao potencijalna budućnost čiste energije
Fuzija, proces koji pokreće Sunce, predstavlja još moćniji, ali daleko teže ostvariv izvor energije. Reakcije fuzije, koje uključuju spajanje izotopa vodonika u laboratorijskim uslovima, mogu proizvesti do četiri puta više energije od fisije. Osim toga, proizvodi fuzije su manje štetni – rezultat reakcije je inertni helijum, a ne radioaktivni otpad. Ipak, ovaj proces zahteva ekstremne uslove zagrevanja i magnetnog zatvaranja plazme, čime su troškovi i tehnički zahtevi još uvek ogromni. Trenutno je najveći projekat razvoja fuzije ITER, međunarodni eksperiment sa ciljem da demonstrira zapaljivu plazmu koja se greje pomoću same fuzione reakcije, ali se ne očekuje komercijalna održivost fuzije pre 2050. godine.
Nuklearna energija kao deo rešenja za klimatske promene
Iako naučnici upozoravaju da je prekasno za zaustavljanje klimatskih promena, Matthew Hole, profesor Australijskog nacionalnog univerziteta, veruje da nuklearna energija, zajedno sa obnovljivim izvorima poput vetra i sunca, može pomoći u smanjenju emisije ugljen-dioksida i ublažavanju klimatskih posledica. Dok bi fisija mogla igrati važnu ulogu u smanjenju zagađenja u narednim decenijama, nada se da će dugoročno fuzija, sa svojim značajno manjim problemima otpada i većim resursima, zameniti fisiju i doprineti održivoj budućnosti.
