Iako postoje strategije prevencije i lečenja gripa, one nisu dovoljne za ranjivu populaciju kao što su mala deca i novorođenčad. U novoj studiji objavljenoj u Virologi, multidisciplinarni tim istraživača proučavao je novorođenu prasad kako bi bolje razumeo progresiju infekcija gripom.
Virus gripa A može da zarazi različite ptice i sisare, uključujući ljude i svinje, zbog čega predstavlja pretnju javnom zdravlju i bezbednosti hrane. Iako izaziva blage do umerene infekcije kod zdravih osoba, osetljive ljudske populacije su pod većim rizikom. Iako su vakcine i terapeutici dostupni, one su ili manje efikasne ili se ne mogu koristiti kod novorođenčadi i odojčadi.
„Prethodne studije su posmatrale modele miševa, ali u poređenju sa miševima, svinje su bolji model, posebno za proučavanje imuniteta“, rekao je Jing Fang (CGD/MMG), profesor veterinarske medicine. „Ova studija je produžetak onoga što smo radili u prošlosti, gde smo posmatrali efekat imuniteta majke na prasad. To je prva studija koja koristi modele neonatalnih prasadi da bi se razjasnile interakcije između mikrobiote domaćina i virusa gripa.“
Respiratorni trakt kod sisara je dom za milione mikroorganizama – zajednički poznatih kao mikrobiota. Druge istraživačke grupe su otkrile da mikrobiota može da diktira osetljivost pojedinca na respiratorne infekcije, bilo poboljšanjem imuniteta ili pogoršanjem infekcija.
Da bi razumeli interakcije između virusa i mikrobiote, istraživači su koristili četiri tipa virusa koji su se razlikovali na osnovu njihove sposobnosti da izazovu bolest. Uneli su ove suspenzije virusa kap po kap u svaku nozdrvu prasadi i pratili ih 5 dana da vide da li pokazuju bilo kakve simptome, uključujući promene u telesnoj temperaturi.
Istraživači su takođe koristili nazalne briseve za uzorkovanje mikroorganizama koji su bili prisutni na početku infekcije i posle 5 dana.
Tim je otkrio da su određene bakterijske vrste, uključujući stafilokoke, povezane sa prisustvom plućnih lezija, višom rektalnom temperaturom i virusnim opterećenjem, dok su druge, kao što su Lactobacillus i Megasphaera, imale suprotan efekat. Ovi rezultati su u saglasnosti sa drugim studijama koje su pokazale da je stafilokok povezan sa upalom i infekcijom kod drugih modela gripa i COVID-19.
„Moguće je da mikrobi posreduju u uticaju virusa na domaćina“, rekao je Christopher Gaulke (MME), docent patobiologije. „To znači da bismo potencijalno mogli da sprečimo neke od štetnih uticaja ovih infekcija tako što ćemo životinjama ili čak ljudima obezbediti probiotske mikrobe koji bi mogli biti zaštitni.“
Takođe su otkrili da bez obzira na to koji su mikrobi bili prisutni prvog dana, infekcija je poremetila broj i vrste bakterija koje su bile prisutne u nosnim prolazima.
„Ovi rezultati sugerišu da posmatranjem mikrobiote možemo predvideti da li je svinja zaražena bez obzira na soj virusa koji je zarazio. Iako to možda nije najbolji dijagnostički alat u ovom trenutku jer je relativno skup, padaju troškovi i poboljšanja u statističkim podacima. pristupi bi uskoro mogli da dovedu do jeftine dijagnostike zdravlja svinja zasnovane na mikrobiomima. Takođe naglašava mogućnost da bismo mogli da koristimo terapiju zasnovanu na mikrobiomu za ublažavanje uticaja gripa“, rekao je Gaulke.
Istraživači su sada zainteresovani za produženje trajanja studije kako bi posmatrali dugoročne promene u mikrobnom sastavu.
„U ovoj studiji fokusirali smo se na akutnu fazu infekcije, tako da ne znamo dugoročni uticaj: koliko im je potrebno da povrate prvobitne nivoe mikroorganizama i da li se potpuno oporave i liče na neinficirane svinje“, Fang je rekao.
„Takođe ćemo morati da testiramo da li se ovi rezultati drže na farmama svinja i da li mogu da implementiraju bilo šta što smislimo u našim eksperimentalnim štalama“, rekao je Gaulke. „U nastavku puta, bilo bi zanimljivo videti da li se ovakve promene dešavaju kod novorođenčadi koja su zaražena virusom gripa.
