Spavanje, post, vežbanje, zelena kaša, crna kafa, zdrav društveni život – postoji obilje saveta o tome kako da živite dobar, dug život. Istraživači naporno rade na utvrđivanju zašto neki ljudi žive duže od drugih i kako izvlačimo maksimum iz naših sve dužih života.
Sada su istraživači iz Centra za zdravo starenje, Odeljenja za ćelijsku i molekularnu medicinu na Univerzitetu u Kopenhagenu, otkrili da određeni protein poznat kao OSER1 ima veliki uticaj na dugovečnost. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
„Identifikovali smo ovaj protein koji može da produži životni vek. To je novi faktor dugovečnosti, i to je protein koji postoji u različitim životinjama, kao što su voćne mušice, nematode, svilene bube i ljudi“, kaže profesor Lene Juel Rasmusen, viši autor koji stoji iza nove studije.
Pošto je protein prisutan u raznim životinjama, istraživači zaključuju da se novi rezultati odnose i na ljude.
„Identifikovali smo protein koji je obično prisutan u različitim životinjskim modelima i ljudima. Pregledali smo proteine i povezali podatke sa životinja sa ljudskom kohortom koja je takođe korišćena u studiji. Ovo nam omogućava da razumemo da li se može prevesti na ljude ili ne“, kaže Zhikuan Li, koji je prvi autor koji stoji iza nove studije.
„Ako gen postoji samo na životinjskim modelima, može biti teško prevesti na ljudsko zdravlje, zbog čega smo na početku pregledali potencijalne proteine dugovečnosti koji postoje u mnogim organizmima, uključujući ljude. Jer na kraju dana mi smo zainteresovani da identifikujemo gene ljudske dugovečnosti za moguće intervencije i otkrića lekova“, kaže Li.
Istraživači su otkrili OSER1 kada su proučavali veću grupu proteina regulisanih glavnim faktorom transkripcije FOKSO, poznatim kao regulatorno čvorište dugovečnosti.
„Pronašli smo 10 gena za koje se, kada smo manipulisali njihovom ekspresijom, dugovečnost promenila. Odlučili smo da se fokusiramo na jedan od ovih gena koji su najviše uticali na dugovečnost, nazvan OSER1 gen“, kaže Li.
Kada je gen povezan sa kraćim životnim vekom, povećava se rizik od preranog starenja i bolesti povezanih sa uzrastom. Stoga je znanje o tome kako OSER1 funkcioniše u ćelijama i pretkliničkim životinjskim modelima od vitalnog značaja za naše celokupno znanje o starenju ljudi i ljudskom zdravlju uopšte.
„Trenutno smo fokusirani na otkrivanje uloge OSER1 kod ljudi, ali nedostatak postojeće literature predstavlja izazov, jer je do sada vrlo malo objavljeno na ovu temu. Ova studija je prva koja pokazuje da je OSER1 značajan regulator starenje i dugovečnost U budućnosti, nadamo se da ćemo pružiti uvid u specifične bolesti povezane sa starenjem i procese starenja na koje OSER1 utiče“, kaže Li.
Istraživači se takođe nadaju da će identifikacija i karakterizacija OSER1 pružiti nove ciljeve za lekove za bolesti povezane sa uzrastom, kao što su metaboličke bolesti, kardiovaskularne i neuro degenerativne bolesti.
„Dakle, otkriće ovog novog faktora dugovečnosti omogućava nam da bolje razumemo dugovečnost kod ljudi“, kaže Li.
