Neuronaučnici Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun kažu da se slušni leksikon mozga, katalog verbalnog jezika, zapravo nalazi ispred primarnog slušnog korteksa, a ne iza njega – nalaz koji poremeti vekovno razumevanje ove oblasti mozga. Novo razumevanje je važno jer može uticati na oporavak i rehabilitaciju nakon povrede mozga kao što je moždani udar.
Rizenhuberova laboratorija je pokazala postojanje leksikona za „pisane“ reči u bazi leve hemisfere mozga u regionu poznatom kao oblast vizuelnog oblika reči (VVFA) i naknadno je utvrdila da se novonaučene pisane reči dodaju u VVFA. Ova studija je pokušala da ispita da li sličan leksikon postoji za „izgovorene“ reči u takozvanoj oblasti slušne forme reči (AVFA), koja se nalazi ispred primarnog slušnog korteksa. Nalazi su se pojavili u Neurobiology of Language.
„Od ranih 1900-ih, naučnici su verovali da se prepoznavanje izgovorenih reči odvija iza primarnog slušnog korteksa, ali taj model se nije dobro uklapao sa mnogim zapažanjima pacijenata sa deficitom u prepoznavanju govora, kao što su pacijenti sa moždanim udarom“, kaže dr Maksimilijan Rizenhuber. , profesor na Odeljenju za neuronauku Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun i viši autor ove studije. „Naše otkriće slušnog leksikona više prema prednjem delu mozga pruža novo ciljno područje koje će nam pomoći da razumemo deficite u razumevanju govora.
U studiji koju je vodio dr Srikanth Damera, 26 volontera je prošlo kroz tri kruga skeniranja funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) kako bi ispitali svoje sposobnosti obrade govornog teksta. Tehnika korišćena u ovoj studiji nazvana je brza adaptacija funkcionalne MRI (fMRI-RA), koja je osetljivija od konvencionalne fMRI u proceni zastupljenosti zvučnih reči, kao i u učenju novih reči.
„U budućim studijama biće zanimljivo istražiti kako intervencije usmerene na AVFA utiču na deficite razumevanja govora u populacijama sa različitim vrstama moždanog udara ili povreda mozga“, kaže Rizenhuber. „Takođe pokušavamo da razumemo kako sistemi pisanih i izgovorenih reči međusobno deluju. Osim toga, koristimo iste tehnike da tražimo slušnu leksiku u drugim delovima mozga, kao što su oni koji su odgovorni za proizvodnju govora.“
Josef Rauschecker, Ph.D., DSc, profesor na Odeljenju za neuronauku u Džordžtaunu i koautor studije, dodaje da mnogi aspekti kako mozak obrađuje reči, bilo pisane ili verbalne, ostaju neistraženi.
„Znamo da kada naučimo da govorimo, oslanjamo se na naš slušni sistem da nam kaže da li zvuk koji smo proizveli tačno predstavlja našu nameravanu reč“, rekao je on. „Koristimo te povratne informacije da bismo poboljšali buduće pokušaje da se izgovori ta reč. Međutim, proces mozga za ovo ostaje slabo shvaćen — kako za malu decu koja prvi put uče da govore, tako i za starije ljude koji uče drugi jezik.“
