Obalna mora čine složenu prelaznu zonu između dva najveća ponora CO₂ u globalnom ciklusu ugljenika: kopna i okeana. Istraživači okeana su sada prvi put uspeli da istraže ulogu priobalnog okeana u besprekornom modelu predstavljanja.
Tim koji je predvodio dr Moritz Matis iz Klastera izvrsnosti za istraživanje klime CLICCS na Univerzitetu u Hamburgu i Helmholtz-Zentrum Hereon uspeo je da pokaže da je intenzitet uzimanja CO₂ veći u priobalnim morima nego u otvorenom okeanu. O tome svedoči studija objavljena u časopisu Nature Climate Change.
Da bi se suprotstavili klimatskim promenama koje su u toku, važno je razumeti kako se distribuiraju emisije CO₂. A koji procesi razmene između atmosfere, okeana i kopna regulišu distribuciju. Metodološki razvoj poslednjih godina omogućio je fleksibilnije uključivanje fizičkih i biogeohemijskih procesa u klimatske modele i snimanje pojedinačnih regiona sa višom rezolucijom.
Istraživači iz Klastera izvrsnosti „Klima, klimatske promene i društvo“ (CLICCS) su ovo iskoristili. U saradnji između Helmholtz-Zentrum Hereon, Universitat Hamburg, Maks Plank instituta za meteorologiju i Univerziteta u Bernu, razvili su novi tip okeanskog modela koji može efikasno simulirati transport, skladištenje i promet ugljenika u globalnom obalskom okeanu za prvi vreme: IKONA-Obala.
U računarskoj nauci o klimi, zemljište i okean, dva glavna rezervoara ugljenika na Zemlji, do sada su razmatrani odvojeno. Prenos ugljenika u obalna mora, na primer preko rečnih ulaza, obalne erozije i plimskih ravnica, je zanemaren. Procesi specifični za obalu mogli su se razmatrati samo na ograničen i prostorno grub način jer su klimatski modeli razvijeni za globalne razmjere.
Zbog realnije reprezentacije i veće rezolucije u prelaznoj zoni između kopna i okeana koji se koristi u ICON-Coast-u, model nudi nove mogućnosti za istraživanje efekata klimatskih promena na obalna područja i morske ekosisteme, kao što su rizici od toplotnih talasa, oluja , ili globalni porast nivoa mora.
Iz zapažanja je poznato da povećanje koncentracije CO₂ u atmosferi povećava unos CO₂ u okean, čime se značajno ublažavaju klimatske promene. Simulacije sa ICON-Coast-om sada bacaju svetlo na uzroke i omogućavaju razumevanje funkcije obalnih i rubnih mora u klimatskoj dinamici Zemlje.
„Naše analize pokazuju da je intenzivan rast planktona ključ za pojačano usvajanje CO₂ u obalnom okeanu i da je to usvajanje veće nego u otvorenom okeanu. To je zbog klimatskih promena u cirkulaciji i povećanja unosa hranljivih materija iz reka, “, kaže Matis, koji je vodio studiju. Istraživači takođe očekuju da će razlika u intenzitetu između priobalnih mora i otvorenog okeana nastaviti da jača sa tekućim emisijama CO₂.
„Strategije upravljanja priobaljem koje ometaju biološku proizvodnju mogle bi oslabiti unos CO₂ u okeanu i otežati zaštitu klime“, naglašava Matis. „Sa novim modelom, takođe možemo da testiramo pristupe izbegavanju CO₂, kao što je energija vetra na moru, radi njihove efikasnosti i neželjenih nuspojava.“
