Studija koju su vodili David Berri i Alessandra Riva iz Centra za mikrobiologiju i nauku o sistemima životne sredine (CeMESS) na Univerzitetu u Beču značajno je unapredila naše razumevanje prebiotika u ishrani i zdravlju creva.
Studija, objavljena danas u Nature Communications, otkriva opsežne i raznolike efekte inulina, prebiotika koji se široko koristi, na mikrobiom ljudskog creva. Naučnici vide svoj metod kao pionirski korak ka personalizovanim dodacima ishrani.
Poslednjih godina, prebiotici poput inulina sve više privlače pažnju industrije hrane i suplemenata. Prebiotici su nesvarljive komponente hrane koje podstiču rast korisnih mikroorganizama u crevima. Inulin, jedan od najpopularnijih komercijalnih prebiotika, prirodno je bogat u hrani kao što su banane, pšenica, luk i beli luk. Kada konzumiramo ovu hranu, inulin stiže do našeg debelog creva, gde se razgrađuje i fermentiše od strane crevnih bakterija.
Studije su pokazale da inulin može imati pozitivne efekte na ljudsko zdravlje, kao što su antiinflamatorna svojstva i svojstva protiv raka. Međutim, složena priroda ljudskog creva, dom za oko 100 triliona mikroba, predstavlja izazov u dešifrovanju tačnih efekata suplemenata kao što je inulin.
U nedavnoj studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Beču, fluorescentno obeležene nanočestice su korišćene za praćenje interakcije inulina sa crevnim bakterijama. Ove inulinske nanočestice, kada su inkubirane sa uzorcima ljudske stolice, dale su iznenađujući rezultat: širok spektar crevnih bakterija, daleko više nego što se ranije pretpostavljalo, može da se veže za inulin.
„Većinu prebiotičkih jedinjenja selektivno koristi samo nekoliko vrsta mikroba“, objašnjava David Berri, vodeći istraživač. „Ali zapravo, otkrili smo da je sposobnost vezivanja za inulin zaista široko rasprostranjena u našoj mikrobioti creva.“ Koristeći najsavremeniju tehniku za identifikaciju ćelija koje aktivno sintetišu proteine, tim je otkrio da različita grupa bakterija aktivno reaguje na inulin, uključujući neke vrste koje ranije nisu bile povezane sa ovom sposobnošću, kao što su pripadnici klase Coriobacteriia.
„Dodaci inulina su na tržištu godinama, ali nedostaju precizni naučni dokazi o njihovim efektima na zdravlje“, kaže Beri. „Ranije smo mislili da inulin uglavnom stimuliše bifidobakterije, takozvane ‘dobre bakterije’, ali sada znamo da je efekat inulina mnogo složeniji. Naša studija je putokaz za budućnost medicine zasnovane na mikrobiomu: sa našim metode, dijetetski suplementi mogu biti personalizovani, precizno dizajnirani i naučno potkrijepljeni u budućnosti.“
„Zanimljivo je da kada smo upoređivali uzorke stolice različitih pojedinaca, primetili smo značajne razlike u mikrobnim zajednicama koje reaguju na inulin“, kaže Alesandra Riva, takođe vođa studije. „Ovi nalazi naglašavaju važnost razmatranja individualnih razlika u razvoju preporuka za ishranu i intervencija zasnovanih na mikrobiomu“, objašnjava ona.
Istraživanje CeMESS-a ne samo da doprinosi boljem razumevanju metabolizma prebiotika u ljudskom digestivnom traktu, već i boljem okviru za njegovo istraživanje. „Naš pristup obeležavanju i sortiranju ćelija na osnovu njihove metaboličke aktivnosti je relativno nov“, kaže Riva. „Nadamo se da naša studija može poslužiti kao okvir za buduća istraživanja i razvoj novih terapija zasnovanih na mikrobiomu.“
