Razmislite pre nego što kliknete. To je savet Aleksandra Stjuarta, profesora na Fakultetu matematike i statistike na Univerzitetu Sent Endruz, čije istraživanje pokazuje da će nepažljivi čitaoci češće kliknuti na lažnu vest, a proizvođači sadržaja dezinformacija iskorišćavaju ovaj jaz u pažnji.
Rad, pod naslovom „Izobličujući efekti proizvođačkih strategija: Zašto angažovanje ne otkriva preferencije potrošača za dezinformacije“, koautor je Antonio A. Arechar iz Centra za istraživanje i nastavu u ekonomiji u Meksiku, David G. Rand sa MIT-a, i Džošua B. Plotkin sa Univerziteta u Pensilvaniji u SAD, a objavljeno u zborniku radova Nacionalne akademije nauka, opisuje teorijski pristup igrica za razumevanje međuigre između uloge čitača onlajn vesti, ili potrošača, i proizvođača sadržaja.
„Znamo da se lažne vesti mogu širiti brže od činjeničnog sadržaja“, kaže Aleks, „i znamo koliko mogu biti štetne po javni diskurs i poverenje u demokratske institucije. Međutim, veliki deo prethodnih istraživanja u ovoj oblasti bio je empirijske prirode sa vrlo malo formalnog modeliranja. Želeli smo da primenimo teoriju igara kako bismo saznali više o dinamici između potrošača i proizvođača sadržaja.“
Konsenzus da potrošači lažnog sadržaja aktivno tragaju za pričama koje su u skladu sa njihovim uverenjima pretpostavlja da potrošači imaju punu slobodu u pogledu svojih izbora, međutim rezultati ove studije pokazuju da strateška namera proizvođača lažnog sadržaja može da privuče čitaoce koji inače traže istinu.
„Proučavanjem strateških interakcija između potrošača i sajtova sa vestima kojima pristupaju i dele, studija pokazuje kako strategije prenosa od proizvođača sadržaja igraju ulogu u namamljivanju potrošača koji obično traže istinu da se bave dezinformacijama“, dodaje Aleks.
„Naš rad pokazuje da iako većina ljudi zapravo više voli da se bavi i deli činjenične informacije, kada su umorni, preopterećeni ili jednostavno lenji, manje je verovatno da će razmišljati o istinitosti vesti i mogu da se zaglave u navike gde kliknu na više priča sa sajtova koji proizvode dezinformacije.“
Ovaj efekat može biti posebno važan kada se onlajn medijska produkcija fokusira na određenu temu, na primer tokom izbornih ciklusa, što dovodi do toga da čitaoci nenamerno kliknu na linkove sa sajtova na koje inače ne bi otišli da bi videli njihov sadržaj vesti.
„Naš model pokazuje da proizvođači mogu da iskoriste navike nepažljivih čitalaca koji su se ranije bavili njihovim sadržajem, izlažući ih sve većoj količini lažnih vesti tokom vremena“, kaže Aleks. „Kada se čitaoci povuku sa ovim dezinformacionim sajtovima, predviđamo da će se ponovo pojaviti uravnoteženija proizvodnja priča, kako činjeničnih tako i lažnih.
Važnost jednostavne onlajn pismenosti, kao što je provera izvora, čitanje dalje od naslova pre klika i/ili deljenja, ne može se potceniti. Naravno, potrošači su iscrpljeni, stanje igre koje će biti lakše proizvođačima koji žele da namame potrošače lažnim vestima da ih iskoriste.
S obzirom na trenutnu političku klimu, sa 50 zemalja koje treba da održe izbore 2024. godine, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD, šanse za širenje dezinformacija će se verovatno povećati i onlajn pejzaž će postati žestoko osporavano bojno polje za partijske interese.
