Nova studija otkriva da supermasivne crne rupe u centrima galaksija, poznate kao kvazari, ponekad mogu biti zaklonjene gustim oblacima gasa i prašine u njihovim galaksijama domaćinima.
Ovo dovodi u pitanje preovlađujuću ideju da su kvazari samo zaklonjeni prstenovima prašine u obliku krofni u neposrednoj blizini crne rupe.
Kvazari su izuzetno svetli objekti koje pokreću crne rupe koje se gube na okolnom materijalu. Njihovo moćno zračenje može biti blokirano ako gusti oblaci dođu između nas i kvazara.
Astronomi su dugo mislili da ovaj zatamnjujući materijal postoji samo u neposrednoj okolini kvazara, u „prašnjavom torusu“ (ili krofni) koji ga okružuje.
Sada je tim naučnika predvođen Univerzitetom Durham pronašao dokaze da je u nekim kvazarima zamračenje u potpunosti uzrokovano galaksijom domaćinom u kojoj se kvazar nalazi.
Koristeći Atacama Large Millimeter Arrai (ALMA) u Čileu, posmatrali su uzorak veoma prašnjavih kvazara sa intenzivnim stopama formiranja zvezda.
Otkrili su da mnogi od ovih kvazara žive u veoma kompaktnim galaksijama, poznatim kao „galaksije sa praskom zvezda“, prečnika ne više od 3000 svetlosnih godina.
Ove galaksije sa praskom zvezda mogu da formiraju više od 1000 zvezda poput Sunca godišnje.
Da bi se formirao tako veliki broj zvezda, galaksiji je potrebna ogromna količina gasa i prašine, koji su u suštini gradivni blokovi zvezda. U takvim galaksijama, oblaci gasa i prašine uzburkani brzim formiranjem zvezda mogu da se nagomilaju i potpuno sakriju kvazar.
Kompletna studija objavljena je u časopisu Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi (MNRAS). Vodeći autor studije Carolina Andonie, Ph.D. student u Centru za ekstragalaktičku astronomiju na Univerzitetu Durham, rekao je: „Kao da je kvazar zakopan u svojoj galaksiji domaćinu.
„U nekim slučajevima, okolna galaksija je toliko puna gasa i prašine da čak ni rendgenski zraci ne mogu da pobegnu.
„Uvek smo mislili da je prašnjava krofna oko crne rupe jedina stvar koja skriva kvazar od pogleda.
„Sada shvatamo da se cela galaksija može pridružiti.
„Čini se da se ovaj fenomen dešava samo kada kvazar prolazi kroz intenzivan nalet rasta.“
Tim procenjuje da je u oko 10-30% kvazara koji se veoma brzo formiraju, galaksija domaćin jedina odgovorna za zatamnjenje kvazara.
Nalazi pružaju nove uvide u vezu između rasta galaksije i aktivnosti crne rupe.
Zamagljeni kvazari mogu predstavljati ranu evolucionu fazu, kada su mlade galaksije bogate hladnim gasom i prašinom, što podstiče visoke stope formiranja zvezda i rasta crnih rupa.
Koautor studije, profesor Dejvid Aleksander sa Univerziteta Daram, rekao je: „To je turbulentna, neuredna faza evolucije, kada se gas i zvezde sudaraju i grupišu u centru galaksije. Kosmička borba za hranu pokriva bebu kvazara u njegovom natalnom čahuru prašine.“
Otkrivanje ovih zakopanih kvazara pomoći će naučnicima da shvate vezu između galaksija i supermasivnih crnih rupa u njihovim srcima.
