Vulkanske katastrofe su proučavane od kada je Pompeja sahranjena 79. godine nove ere, što je navelo javnost da veruje da naučnici već znaju zašto, gde, kada i koliko dugo će vulkani eruptirati. Ali Džonatan Fink, vulkanolog i direktor Centra za testiranje digitalnog grada na Univerzitetu Portland State (PSU), rekao je da ova osnovna pitanja ostaju misterija.
Fink i Idovu „Jola“ Ajibade, vanredni profesor geografije, nedavno su objavili članak o tome kako će klimatske promene uticati na društvene uticaje erupcija. Njihov rad je deo nove kolekcije od 33 papira u Bulletin of Volcanologi, čiji je ko-urednik Fink, a koja pokušava da prati kako se čitavo polje vulkanologije razvijalo tokom poslednjih nekoliko decenija.
„Javnost retko razmišlja o tome kako se nauka menja — saznajemo čudne činjenice iz časova ili iz novinskih priča, ali pretpostavljamo da sveukupno znanje ostaje relativno konstantno. Realnost je sasvim drugačija“, rekao je Fink. „Nauka o vulkanima napreduje stalno, u korak sa tehnološkim napretkom. Ali takođe može da se promeni odmah i radikalno, kao odgovor na neobično velike ili uticajne erupcije.
Uzmite u obzir erupciju na planini St. Helens u Vašingtonu 1980. godine, koja je naučila svet o katastrofalnim vulkanskim klizištima i eksplozijama, ili Campi Flegrei u Napulju, u Italiji, koji svakog dana preti da eruptira. Godine 1980. geolozi su mislili da se Zemljina kora ponaša kao čvrsti sloj koji sadrži izolovane bazene rastopljene magme. Danas znamo da je više kao složena kaša, što znatno otežava predviđanje kada će doći do velikih erupcija vulkana.
„Vlade koriste prošlo iskustvo da bi predvidele šta bi se sledeće moglo dogoditi. Ali pošto vulkani mogu da miruju vekovima, kutija alata za politiku može biti relativno prazna ili zastarela“, rekao je Fink. „Ovaj zbornik radova i naučni simpozijumi na kojima se zasnivaju iz 2000, 2010. i 2020. fokusiraju se ne samo na sastojke u kutiji znanja o vulkanima, već i na to kako se nove ideje dodaju tokom decenija. desetine različitih perspektiva, ispitali smo kako je sastavljeno trenutno znanje o tome kako vulkani rade, što nam pomaže da predvidimo kako će se ono nastaviti menjati u budućnosti.“
Razumevanje kako se aktivnost vulkana može promeniti tokom vremena je posebno važno jer klimatske promene i dalje imaju direktne i indirektne efekte na ponašanje vulkana.
„Porast nivoa mora, topljenje glacijala, iscrpljivanje vodonosnika i erozija planina mogu uticati na verovatnoću i učestalost vulkanskih erupcija“, rekao je on. „Sa sve većom ozbiljnošću klimatskih uticaja na društvo, potraga za ‘geoinženjerskim’ rešenjima će povećati verovatnoću da će zemlje razmotriti intervencije koje oponašaju vulkane—poput ubrizgavanja aerosola u stratosferu da bi ohladili površinu Zemlje. Naučnicima na vulkanima će biti potrebno da savetuje kreatore politike o detaljima o tome kako će se takvi događaji verovatno razvijati.“
Severozapad Pacifika ima najveći izbor potencijalnih prirodnih katastrofa i katastrofa izazvanih čovekom u Severnoj Americi, dodaje Fink, koje su se samo povećale u učestalosti i preklapaju se u poslednjih 20 godina.
„Ovaj region karakterišu vulkanske erupcije različitih razmera i tipova, katastrofalni zemljotresi u zoni subdukcije, mega-divlji požari koji mogu da zbrišu gradove, požari koji mogu da učine naš vazduh nedostupnim za disanje, cunamiji koji mogu da udave priobalne zajednice, klizišta koja mogu da se ugase. transportni koridori, poplave koje mogu preplaviti gradove i događaji sa toplotnom kupolom koji mogu da ubiju hiljade pojedinaca“, rekao je on.
Finkovo istraživanje sa Adžibadeom pokazuje da se povećava verovatnoća vulkanskih erupcija koje se poklapaju sa klimatskim olujama, sušama, poplavama ili drugim katastrofama, što planiranje i reagovanje na krize čini izazovnijim.
„Ove vrste ‘kaskadnih’ ili ‘složenih’ katastrofa predstavljaju velike izazove za javne zvaničnike i za univerzitetske fakultete koji pokušavaju da obuče buduće naučnike za vulkane“, rekao je Fink. „Umesto da se fokusiraju isključivo na jedan aspekt vulkanologije, kao što su vulkanski gasovi, vulkanski zemljotresi ili tokovi lave, budući naučnici vulkana će morati da znaju bar malo o mnogo više oblasti, uključujući društvene nauke, javno zdravlje i komunikacija“.
