Nova studija tima istraživača Univerziteta Notr Dam daje značajan doprinos razumevanju faktora koji utiču na to kako mladi osnovci reaguju na intervencije čitanja u krhkim kontekstima i kontekstima sa niskim primanjima.
Studija, objavljena u Comparative Education Review, procenila je intervenciju pismenosti u ranom razredu u katoličkim školama na Haitiju. Studija ima važne implikacije za rešavanje obrazovnih nejednakosti i poboljšanje ishoda učenja kako bi se stvorile prilike i izvukli milioni dece širom sveta iz siromaštva.
„Ovo istraživanje pridaje veću pažnju pitanjima jednakosti u obrazovanju u sticanju osnovnih veština“, rekao je vodeći autor TJ D’Agostino, docent za praksu na Institutu za globalni razvoj Pulte, koji je deo Keou škole Univerziteta Notr Dam. Global Affairs. „Kojem stanovništvu se pruža dobra usluga, kojoj možemo bolje služiti i kako to postižemo? Ovi nalazi mogu pomoći u usmeravanju budućih istraživanja i politike za povećanje stope pismenosti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.“
Prošla istraživanja su pokazala da je postizanje razumevanja pročitanog do kraja drugog razreda ključno za napredak u školi, što utiče na buduće životne mogućnosti, rekao je D’Agostino. Neke studije sugerišu da bi postizanje univerzalne pismenosti moglo da smanji globalno siromaštvo za više od 10%.
Škole koje su učestvovale u studiji dobile su specijalizovanu obuku za nastavnike, kao i nastavni plan i program na haićanskom kreolskom i francuskom jeziku koji je uključivao zbirnu biblioteku. Nastavni plan i program uključivao je vreme za nastavnike da čitaju učenicima naglas, kao i vreme za učenike da čitaju sami. Grupa trenera je redovno posećivala škole učesnice kako bi podelila najbolje prakse i procenila šta je uspelo.
Studija je identifikovala nekoliko faktora koji su uticali na ishod, uključujući:
Istraživači su otkrili da se seoske škole suočavaju sa posebnim izazovima, rekao je D’Agostino, budući da su bile udaljenije, primale manje poseta trenera, bile su sklone da služe marginalizovanijoj populaciji i često su imale veće stope izostajanja učenika.
D’Agostino je radio sa kolegama koautorima Denis Braun Guzman i Polom Perinom sa Instituta Pulte škole Keo; Anasthazi Liberiste-Ozirus, konsultant za obuku i tehničku pomoć koja je prethodno radila sa Globalnim centrom za razvoj celog deteta (GC-DVC) Notr Dama, koji je deo Univerzitetskog instituta za obrazovne inicijative; i Kate Schuenke-Lucien iz GC-DVC.
Program intervencije za opismenjavanje poslužio je za više od 100.000 učenika od prvog do trećeg razreda u skoro 350 škola između 2016. i 2020. godine. Na kraju, studija je pomogla timu Notr Dama da identifikuje pitanja za buduća istraživanja, rekli su koautori, i može da informiše o budućoj pismenosti intervencije organizacija kao što je USAID, koji je najveći bilateralni donator pomoći u osnovnom obrazovanju i radi u više od 50 zemalja.
„Poboljšanje veština pismenosti u školskom okruženju je važan deo šireg, dubljeg skupa ishoda potrebnih za rešavanje problema siromaštva“, rekla je Šuenke-Lusijen, napominjući da su istraživači nastojali da holistički angažuju učenike koristeći i kućne i crkvene resurse.
D’Agostino se složio. „Duboko je zahvalno doprineti programima koji pomažu ljudima u marginalizovanim zajednicama da razviju veštine koje menjaju život“, rekao je, „i energično je biti deo većeg rada Notr Dama u borbi protiv siromaštva.
