Istraživači sa Univerziteta u Kalgariju otkrili su da pluća direktno komuniciraju sa mozgom kada postoji infekcija. Nalazi pokazuju da mozak igra ključnu ulogu u izazivanju simptoma bolesti, što može promeniti način na koji lečimo respiratorne infekcije i hronična stanja.
Rad je objavljen u časopisu Cell.
„Pluća koriste iste senzore i neurone na putu bola da bi mozgu dali do znanja da postoji infekcija“, kaže dr Brajan Jip, MD, klinički istraživač na Cumming School of Medicine i stariji autor studije. „Mozak izaziva simptome povezane sa bolešću; taj opšti osećaj lošeg stanja, osećaja umora i gubitka apetita. Otkriće ukazuje da ćemo možda morati da lečimo nervni sistem, kao i infekciju.“
Pre ove studije, sprovedene na miševima, smatralo se da infekcije pluća i pneumonija izazivaju inflamatorne molekule koji su na kraju stigli do mozga kroz krvotok. Smatralo se da je bolest posledica pokretanja imunog sistema. Međutim, nalazi otkrivaju da je bolest rezultat aktivacije nervnog sistema u plućima.
Razumevanje dijaloga pluća i mozga je važno za lečenje jer bakterije koje izazivaju infekcije pluća mogu da proizvedu biofilm, omotač koji se okružuje tako da nervni sistem ne može da ih vidi. To omogućava da se buba dugo skriva u plućima, što može rasvetliti različite ozbiljne infekcije pluća koje su manje simptomatske. Na primer, neobjašnjiva anomalija kojoj je Iipp prisustvovao u jedinici intenzivne nege (ICU) tokom COVID-a. Fenomen, skovan kao „srećna hipoksija“, beležen je u intenzivnim odeljenjima širom sveta.
„Imali bismo pacijente čiji je nivo kiseonika bio izuzetno nizak, a rendgenski snimci su potvrdili da će možda morati da se stave na održavanje života. Ipak, kada bih otišao da vidim pacijenta, rekli bi da se osećam dobro“, kaže Jip. „Ovi ljudi su imali ograničene simptome bolesti iako im je virus agresivno oštećivao pluća.
Iipp kaže da razumevanje puteva komunikacije u mozgu pluća takođe može imati široke implikacije za ljude sa hroničnim infekcijama pluća kao što je cistična fibroza (CF). Mnogi ljudi sa CF imaju bakteriju biofilma u plućima i asimptomatski su. Osećaju se dobro, ali onda imaju upalu kada se mogu jako razboleti. Ne može se uvek pronaći uzrok eksplozije.
„Moguće je da je bljesak i neurološki da ovi ljudi žive asimptomatski jer se bakterije skrivaju“, kaže Jip.
Nalazi su delo interdisciplinarnog tima koji uključuje stručnjake za neurobiologiju, mikrobiologiju, imunologiju i zarazne bolesti.
„Specijalnosti lekara se obično zasnivaju na pojedinačnim organima, pri čemu pulmolozi brinu o plućima i neurolozi koji brinu o mozgu. Naša studija pokazuje da pluća menjaju mozak, a mozak menja organ. Ovaj presek komunikacije je drugačiji način razmišljanja o bolesti“, kaže Jipp. „Sve je to povezano sa mozgom i verovatno postoje još složeniji krugovi koji se dešavaju. Sada možemo razmišljati o ciljanju neurokola zajedno sa antibioticima kako bismo se izborili sa infekcijama i bolešću koju oni izazivaju.“
Istraživači Univerziteta u Kalgariju dr. Christophe Altier, Ph.D., Joe Harrison, Ph.D., i Deborah Kurrasch, Ph.D., zajedno sa dr Jaideep Bains, Ph.D., Krembil Research Institute, Toronto, su odgovarajući autori studije.
Istraživači dodaju da postoji još jedno jedinstveno otkriće. Mužjaci miševa su bili mnogo bolesniji od ženki iako su imali istu bakterijsku infekciju. Istraživači su otkrili da muška bolest više zavisi od neuronske komunikacije nego kod žena. Jip kaže da bi ovo otkriće moglo dati kredibilitet takozvanom „muškom gripu“, kolokvijalnom terminu za koji se smatra da muškarci divlje preuveličavaju bolest zbog respiratornih infekcija. Možda ipak ne preteruju.
