Direktor Choi Sungkiun, šef Centra za resurse jezgra proteina u DGIST-u, i dr Jinkiu Park, profesor veterinarske medicine na nacionalnom univerzitetu Kiungpook, uspešno su demonstrirali proces na laboratorijskom nivou kroz koji se plastika koja ulazi u okolinu pretvara u sekundarnu mikroplastiku. Njihovo revolucionarno istraživanje otkriva da kontinuirana potrošnja ove sekundarne mikroplastike deluje kao neurotoksini u mozgu.
Sa 8 miliona metričkih tona plastike koja se odbacuje svake godine, uticaj UV zraka i talasa uzrokuje da se ona razbije na sitne fragmente, pretvarajući se u sekundarnu mikroplastiku. Ove sitne čestice kasnije progutaju niži oblici života, poput planktona, i na kraju predstavljaju pretnju za ljude na vrhu lanca ishrane.
Direktor Čoi i profesor Park sproveli su studiju kako bi utvrdili štetnost sekundarne mikroplastike koja nastaje prirodnim vremenskim uticajem plastike koja je iscurila u životnu sredinu. Da bi ponovili proces prirodnog trošenja, veštački su stvorili sekundarnu mikroplastiku izlažući zdrobljenu mikroplastiku sedmodnevnom ultraljubičastom zračenju i fizičkom uticaju, simulirajući prirodno okruženje.
Ovaj model proizvodnje zasnovan na laboratoriji blisko oponaša hemijske i fizičke promene koje se dešavaju kada je plastika izložena faktorima okoline kao što su UV svetlost i talasi tokom curenja u okolinu.
Da bi procenio štetne uticaje sekundarne mikroplastike, istraživački tim je sproveo eksperiment koji je uključivao pacove, gde su oralno davali mikroplastiku veličine 100 mikrometara ili manje u trajanju od sedam dana. Nalazi su otkrili značajno povećanje ekspresije inflamatornih proteina povezanih sa neurodegeneracijom i smrću ćelija, zajedno sa smanjenjem ekspresije proinflamatornih proteina u spoljašnjem moždanom tkivu pacova izloženih sekundarnoj mikroplastici.
Istraživački tim je takođe sproveo eksperimente koristeći ljudsku mikroglijalnu ćelijsku liniju (HMC-3) kako bi istražio uticaj prirodno oštećene sekundarne mikroplastike na mikrogliju, koja igra vitalnu ulogu u regulisanju inflamatornih odgovora u mozgu. Rezultati su pokazali da sekundarna mikroplastika pokreće inflamatorne reakcije u mozgu stimulišući mikrogliju, regulatore zapaljenskih procesa u ovom vitalnom organu. Ovo otkriće snažno sugeriše da sekundarna mikroplastika ima potencijal da deluje kao neurotoksične supstance u mozgu.
Direktor Choi je naglasio značaj njihovih nalaza, navodeći: „Kroz analizu zasnovanu na proteomici, po prvi put smo identifikovali da plastika koja procuri u životnu sredinu prolazi kroz ubrzani proces trošenja, pretvarajući se u sekundarnu mikroplastiku koja može poslužiti kao neurotoksične supstance, što dovodi do povećane upale i smrti ćelija u mozgu.“
„Implikacije štetnosti mikroplastike su posebno alarmantne, jer sekundarna mikroplastika izložena u prirodnom okruženju izaziva ozbiljniji inflamatorni odgovor u mozgu.“
Nalazi su objavljeni u časopisu Environmental Research.
