Nova studija pokazuje da će vrućina bez presedana verovatno dovesti do sledećeg masovnog izumiranja otkako su dinosaurusi izumrli, eliminišući skoro sve sisare za nekih 250 miliona godina.
Istraživanje, objavljeno u Nature Geoscience i koje vodi Univerzitet u Bristolu, predstavlja prve superkompjuterske klimatske modele daleke budućnosti i pokazuje kako će se klimatski ekstremi dramatično intenzivirati kada se svetski kontinenti na kraju spoje i formiraju jedan vrući, suvi i uglavnom nenaseljeni superkontinent .
Nalazi pokazuju kako se ove visoke temperature nastavljaju povećavati, kako sunce postaje svetlije, emitujući više energije i zagrevajući Zemlju. Tektonski procesi, koji se dešavaju u Zemljinoj kori i rezultiraju formiranjem superkontinenata, takođe bi doveli do češćih vulkanskih erupcija koje proizvode ogromna oslobađanja ugljen-dioksida u atmosferu, dodatno zagrevajući planetu.
Sisari, uključujući ljude, su preživeli istorijski zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagode vremenskim ekstremima, posebno kroz prilagođavanja kao što su krzno i hibernacija na hladnoći, kao i kratke periode hibernacije toplog vremena.
Dok su sisari evoluirali da smanje svoju granicu preživljavanja na niskim temperaturama, njihova gornja temperaturna tolerancija je generalno ostala konstantna. Ovo čini izloženost dugotrajnoj prekomernoj toploti mnogo težim za prevazilaženje, a simulacije klime, ako se realizuju, na kraju bi se pokazale neizdrživim.
Vodeći autor dr Aleksander Farnsvort, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Bristolu, rekao je: „Novonastali superkontinent bi efektivno stvorio trostruki udar, koji bi se sastojao od efekta kontinentalnosti, toplijeg sunca i više CO 2 u atmosferi, povećanja toplote za Veći deo planete.Rezultat je uglavnom neprijateljsko okruženje bez izvora hrane i vode za sisare.
„Raširene temperature između 40 i 50° Celzijusa, pa čak i veći dnevni ekstremi, praćeni visokim nivoom vlažnosti, na kraju bi zapečatili našu sudbinu. Ljudi — zajedno sa mnogim drugim vrstama — bi umrli zbog svoje nesposobnosti da ovu toplotu izbace kroz znoj, hladeći njihova tela“.
Iako će klimatske promene izazvane ljudskim faktorom i globalno zagrevanje verovatno biti rastući uzrok toplotnog stresa i smrtnosti u nekim regionima, istraživanja sugerišu da bi planeta u velikoj meri trebalo da ostane naseljiva do ove seizmičke promene kopnene mase u dubokoj budućnosti. Ali kada se superkontinent formira, nalazi pokazuju da bi samo negde između 8% i 16% zemljišta bilo pogodno za život sisara.
Koautor dr Junis Lo, naučni saradnik za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu, rekla je: „Od vitalnog je značaja da ne izgubimo iz vida našu trenutnu klimatsku krizu, koja je rezultat ljudske emisije gasova staklene bašte. predviđaju nenastanjivu planetu za 250 miliona godina, danas već doživljavamo ekstremne vrućine koje su štetne po zdravlje ljudi. Zbog toga je ključno da se što pre postigne neto nula emisija.
Međunarodni tim naučnika primenio je klimatske modele, simulirajući trendove temperature, vetra, kiše i vlažnosti za sledeći superkontinent – nazvan Pangea Ultima – za koji se očekuje da će se formirati u narednih 250 miliona godina. Da bi procenio budući nivo CO 2 , tim je koristio modele kretanja tektonskih ploča, okeanske hemije i biologije da bi mapirao ulaze i izlaze CO 2 .
Buduće proračune CO 2 vodio je profesor Benjamin Mills sa Univerziteta u Lidsu, koji je rekao: „Mislimo da bi CO 2 mogao porasti sa oko 400 delova na milion (ppm) danas na više od 600 ppm mnogo miliona godina u budućnosti. Naravno, ovo pretpostavlja da će ljudi prestati da sagorevaju fosilna goriva, inače ćemo te brojke videti mnogo, mnogo ranije.“
Dr Farnsvort, takođe gostujući profesor na Tibetanskoj visoravni, Zemljinom sistemu, životnoj sredini i resursima (TPESER), na Institutu za istraživanje tibetanske visoravni Kineske akademije nauka, rekao je: „Izgledi u dalekoj budućnosti su veoma sumorni. Nivoi ugljen-dioksida bi mogli S obzirom da se očekuje da će Sunce emitovati oko 2,5% više radijacije i da se superkontinent nalazi prvenstveno u toplim, vlažnim tropima, veliki deo planete mogao bi da se suoči sa temperaturama između 40 i 70°C.
„Ovaj rad takođe naglašava da svet unutar takozvane ‘naseljive zone’ Sunčevog sistema možda nije najgostoljubiviji za ljude u zavisnosti od toga da li su kontinenti raspršeni, kao što imamo danas, ili na jednom velikom superkontinentu.
Pored toga, istraživanje ilustruje važnost tektonike i kontinentalnog rasporeda kada se sprovode istraživanja planeta izvan našeg Sunčevog sistema, zvanih egzoplanete.
Iako će Zemlja i dalje biti u nastanjivoj zoni za 250 miliona godina, za sisare će formiranje superkontinenta sa povišenim sadržajem ugljen-dioksida većinu sveta učiniti nenastanjivim. Nalazi sugerišu da bi raspored kopna za udaljeni svet mogao biti ključni faktor pri određivanju koliko je on pogodan za život za ljude.