Kardiovaskularne bolesti, uključujući infarkt miokarda i moždani udar, vodeći su uzrok smrti u svetu, odnose oko 18 miliona života godišnje. Ovo zapažanje opravdava izreku da ste stari koliko i vaše arterije i objašnjava zašto istraživači neumorno rade na razumevanju kako se kardiovaskularni sistem razvija i funkcioniše.
Predvođen prof. Benoa Vanhollebekeom—profesorom na Odseku za molekularnu biologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Universite libre de Brukelles—tim ULB-a je upravo došao do važnog otkrića.
Suprotno opšteprihvaćenoj ideji da se krvni sudovi formiraju na sličan način u celom telu, Giel Shevenels i njegove kolege su otkrili da oni koji navodnjavaju mozak poštuju druga, potpuno neviđena pravila. Istraživači su otkrili da su cerebralni sudovi opremljeni specifičnim enzimom koji im je neophodan za invaziju na mozak. Njihova studija je objavljena časopisu Priroda.
„Ono što smatram vrednim pažnje u ovoj studiji je da mehanizam angiogeneze mozga koji istovremeno otkrivamo omogućava krvnim sudovima da steknu specifična svojstva prilagođena neuronskom okruženju, poznata kao krvno-moždana barijera. Tako da izgleda da postoji funkcionalno usklađivanje između samog rođenja krvnih sudova i njihovih specifičnih funkcija“, objašnjava Vanholebeke. Krvno-moždana barijera je skup karakteristika krvnih sudova mozga koji snažno ograničavaju razmenu između krvi i moždanog tkiva. Ovo štiti mozak od toksičnih komponenti koje cirkulišu u krvi.
„Identifikacija ovog mehanizma nam daje nadu da će jednog dana biti moguće razviti terapijske pristupe posebno usmerene na cerebralne sudove, što je važno kliničko pitanje u mnogim neurološkim patologijama“, zaključuje istraživač.
