Nova studija objavljena danas u časopisu Priroda nudi pogled bez presedana na prethodno nemapiranu industrijsku upotrebu okeana i kako se ona menja.
Studija, koju vodi Global Fishing Vatch, koristi mašinsko učenje i satelitske slike za kreiranje prve globalne mape saobraćaja velikih plovila i infrastrukture na moru, pronalazeći izuzetnu količinu aktivnosti koja je ranije bila „mračna“ za javne sisteme za praćenje.
Analiza otkriva da se oko 75% svetskih industrijskih ribarskih plovila ne prati javno, a veliki deo tog ribolova se odvija oko Afrike i Južne Azije. Više od 25% aktivnosti transportnih i energetskih plovila takođe nedostaje u javnim sistemima za praćenje.
„Nova industrijska revolucija se pojavila u našim morima neprimećena — do sada“, rekao je David Kroodsma, direktor istraživanja i inovacija u Global Fishing Vatch-u i jedan od vodećih autora studije. „Na kopnu imamo detaljne mape skoro svih puteva i zgrada na planeti. Nasuprot tome, rast u našem okeanu je u velikoj meri skriven od pogleda javnosti. Ova studija pomaže da se eliminišu slepe tačke i osvetli širinu i intenzitet ljudskog života. aktivnosti na moru“.
Istraživači sa Global Fishing Vatch-a, Univerziteta Viskonsin-Medison, Univerziteta Duke, UC Santa Barbara i SkiTruth-a analizirali su 2 miliona gigabajta satelitskih snimaka koji obuhvataju period 2017-2021. kako bi otkrili plovila i priobalne infrastrukture u priobalnim vodama na šest kontinenata na kojima je više od tri- četvrtine industrijske aktivnosti su koncentrisane.
Sintetizacijom GPS podataka sa petogodišnjim radarskim i optičkim slikama, istraživači su uspeli da identifikuju plovila koja nisu uspela da emituju svoje pozicije. Koristeći mašinsko učenje, oni su zatim zaključili koji od tih plovila se verovatno bave ribolovom.
„Istorijski gledano, aktivnost plovila je bila slabo dokumentovana, što ograničava naše razumevanje o tome kako se koristi najveći svetski javni resurs — okean“, rekao je ko-vodeći autor Fernando Paolo, viši inženjer mašinskog učenja u Global Fishing Vatch-u. „Kombinovanjem svemirske tehnologije sa najsavremenijim mašinskim učenjem, mapirali smo neotkrivenu industrijsku aktivnost na moru u razmerama koje nikada ranije nisu bile urađene.
Iako nisu svi čamci zakonski obavezni da emituju svoju poziciju, plovila koja nisu prisutna u javnim sistemima za praćenje, koja se često nazivaju „tamne flote“, predstavljaju velike izazove za zaštitu i upravljanje prirodnim resursima. Istraživači su pronašli brojna tamna ribarska plovila unutar mnogih zaštićenih morskih područja i visoku koncentraciju plovila u vodama mnogih zemalja koja su ranije pokazivala malo ili nikakvu aktivnost plovila od strane javnih sistema za praćenje.
„Javno dostupni podaci pogrešno sugerišu da Azija i Evropa imaju slične količine ribolova unutar svojih granica, ali naše mapiranje otkriva da Azija dominira – na svakih deset ribarskih plovila koje smo pronašli na vodi, sedam je bilo u Aziji, dok je samo jedno bilo u Evropi“, rekla je koautorka Dženifer Rejnor, docentka ekonomije prirodnih resursa na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
„Otkrivanjem tamnih plovila, stvorili smo najsveobuhvatniju javnu sliku o globalnom industrijskom ribolovu dostupnu.
Studija takođe pokazuje kako se ljudska aktivnost u okeanu menja. Poklapajući se sa pandemijom COVID-19, ribolovna aktivnost je globalno opala za oko 12%, uz pad od 8% u Kini i 14% na drugim mestima. Nasuprot tome, aktivnost transportnih i energetskih plovila ostala je stabilna.
Razvoj energije na moru je skočio tokom perioda istraživanja. Naftne konstrukcije su porasle za 16%, dok su se vetroturbine više nego udvostručile. Do 2021. godine, turbine su nadmašile naftne platforme. Kineska energija vetra na moru imala je najupečatljiviji rast, povećavši se devet puta od 2017. do 2021. godine.
„Otisak antropocena više nije ograničen na terra firma“, rekao je koautor Patrik Halpin, profesor geoprostorne ekologije mora na Univerzitetu Djuk.
„Kompletniji pogled na industrijalizaciju okeana omogućava nam da vidimo novi rast u oblasti vetra na moru, akvakulture i rudarstva koji se ubrzano pridodaje uspostavljenom industrijskom ribarstvu, pomorstvu i aktivnostima nafte i gasa. Naš rad otkriva da je globalni okean zauzet, prepun i složen industrijski radni prostor rastuće plave ekonomije.“
Studija naglašava potencijal ove nove tehnologije u borbi protiv klimatskih promena. Mapiranje celokupnog saobraćaja brodova će poboljšati procene emisije gasova staklene bašte u moru, dok mape infrastrukture mogu da informišu o razvoju vetra ili da pomognu u praćenju degradacije mora izazvane istraživanjem nafte.
„Identifikovanje infrastrukture na moru je ključno za razumevanje uticaja i trendova razvoja energije na moru i ključni su podaci za naš rad na otkrivanju događaja zagađenja mora i pozivanju odgovornih strana na odgovornost“, rekao je koautor Kristijan Tomas, geoprostorni inženjer u SkiTruth-u.
Otvoreni podaci i tehnologija korišćeni u studiji mogu pomoći vladama, istraživačima i civilnom društvu da identifikuju žarišta potencijalno ilegalnih aktivnosti, utvrde gde industrijski ribarski brodovi mogu da zadiraju u zanatska ribolovna područja ili jednostavno bolje razumeju saobraćaj plovila u njihovim vodama.
„Ranije je ova vrsta satelitskog nadzora bila dostupna samo onima koji su mogli da ga plate. Sada je besplatno dostupna svim nacijama“, zaključio je Kroodsma. „Ova studija označava početak nove ere u upravljanju okeanom i transparentnosti.“
