Univerzitet u Kenterberiju (UC) Ph.D. student je identifikovao obnovljiv i pristupačan izvor energije sa mogućnošću uklanjanja ugljen-dioksida (CO2) iz atmosfere.
Istraživanje, od UC Civil and Natural Resources Engineering Ph.D. student Karan Titus, istražuje uzimanje tople vode iz geotermalnih rezervoara i sagorevanje šumskog otpada da bi se pregrejalo – stvarajući električnu energiju. Geotermalna voda se zatim ubrizgava pod zemlju zajedno sa CO2 proizvedenim iz zapaljenog drveta.
Karan kaže da proces, poznat kao geotermalna-bioenergija i hvatanje i sekvestracija ugljenika, ili BECCS, ima značajne prednosti. „Stvaramo čistiju, obnovljivu energiju, dok indirektno uklanjamo CO2 iz atmosfere—geotermalne-BECCS postrojenja mogu da skladište 1 milion tona upotrebljivog CO2 svake godine u podzemnim geotermalnim rezervoarima.
„Takođe možemo proizvesti znatno više obnovljive energije koristeći ovaj proces u poređenju sa tradicionalnom geotermalnom energijom. BECCS sistem je takođe isplativiji po toni CO2 od drugih uobičajenih strategija za ublažavanje klimatskih promena zbog dekarbonizacije na dva fronta: više obnovljive energije i bezbedno skladištenje CO2.“
Proces direktnog odvajanja CO2 iz vazduha i njegovog skladištenja u geotermalnim rezervoarima trenutno se koristi na Islandu, ali se još uvek ne koristi u Aotearoa na Novom Zelandu. Karanovo istraživanje je prvo koje istražuje uparivanje CO2 sa ubrizgavanjem kako bi se povećala proizvodnja geotermalne energije, koja se stvara sagorevanjem biomase; nusproizvod šumarstva koji uključuje rez, koji je prouzrokovao veliku štetu nakon ciklona Gabrielle.
Viši predavači UC Engineering dr Rebecca Peer i dr David Dempsei nadgledaju Karanovo istraživanje. Dr Peer veruje da je ova vrsta inovativnog razmišljanja ono što nam je potrebno da bismo se pozabavili pitanjem dekarbonizacije u velikim razmerama.
„Energijski ciklus sa negativnim emisijama ugljenika bio bi veoma dragocen za dugoročne ciljeve u pogledu energije i održivosti Aotearoa. Uzbudljivo je biti deo istraživanja u UC koji se bavi globalnim pitanjem kao što je klimatske promene sa potencijalnim rešenjima koja koriste naše izvore i obezbeđuju put za rešavanje nacionalnih pitanja kao što je smanjenje šuma“, kaže ona.
Dr Dempsi veruje da se Karanovo istraživanje bavi pristupačnošću delovanja klimatskih promena – jednim od ključnih izazova sa kojima se Aotearoa na Novom Zelandu suočava sa ciljem da postigne neto nultu emisiju do 2050. godine.
„Glavni problem sa kojim se Aotearoa suočava dok pokušavamo da dekarboniziramo našu ekonomiju je kako možemo zadržati svoj životni standard, a da istovremeno smanjimo emisiju fosilnih goriva, ali bez bankrota zemlje“, kaže dr Dempsi.
Karan, koji namerava da diplomira sredinom 2024. godine, kaže da njegovo interesovanje za ovu oblast potiče iz detinjstva.
„Od kada sam bio dete i gledao „Neprikladnu istinu“, klimatske promene su mi uvek bile na umu. Kada sam tada čuo da će prekomerne emisije rezultirati ekstremnim vremenskim pojavama — kao što su suše, šumski požari, brutalni uragani i ogromne poplave — i Videći da se to sada dešava, tera me da poželim da uradim nešto kako bih zaštitio ljude, životinje i životnu sredinu“, objašnjava on.
„Ovo je moj način da doprinesem na lokalnom nivou. Nijedno rešenje nas neće spasiti; moramo brzo da reagujemo kako bismo pronašli najbolje rešenje za našu zajednicu bez gubljenja decenija.“
