Uobičajena borba pamćenja lica ili imena postaje sve teža kako starimo, a novo istraživanje sa Univerziteta Rajs ima za cilj da otkrije zašto.
„Velika prepreka u proučavanju pamćenja je stvaranje istraživačkih mera koje tačno odražavaju iskustvo mozga“, rekla je Stefani Lil, docent psiholoških nauka i glavni autor. „Razvili smo ovaj memorijski zadatak da bismo potencijalno mogli da pomognemo u identifikaciji problema sa memorijom ranije.“
Prema studiji, teškoće u pamćenju asocijacija na imena lica mogu biti zbog velike količine „preklapanja i smetnji“ među ljudima. Prošla istraživanja pamćenja nisu se fokusirala na prirodne barijere pamćenju, kao što su uobičajene sličnosti između crta lica i imena pojedinca, kao i na to kako ljudi mogu malo da menjaju svoj izgled iz dana u dan kroz frizuru, odeću i dodatke.
Studija je stvorila novi zadatak za pamćenje imena lica koji uključuje slike lica različitih sličnosti, emocionalnih izraza, rase i pola. Istraživači su namerno osmislili svoj eksperiment da aktiviraju hipokampus, oblast mozga koja nam pomaže da obradimo svoja iskustva i formiramo sećanja.
Sa uzorkom zdravih mladih i starijih odraslih osoba, obe starosne grupe su se borile da izvode rezultate kada se povećala interferencija imena lica, ali generalno, starije osobe su se više borile da zapamte lica i parove imena lica nego mladi odrasli. Mladi su takođe bolje pamtili emotivna lica od neutralnih lica, ali su stariji bolje pamtili pozitivna lica.
Ovo sugeriše da su emocionalni izrazi lica moćan modulator pamćenja, rekao je Leal. Sećanje na negativna i pozitivna iskustva sa drugima je važan deo društvene dinamike koji nam pomaže da komuniciramo i efikasno komuniciramo.
„Verovatno je prilagodljivo da ljudi pamte emocionalno nabijene interakcije da bi preživeli“, rekao je Leal.
Podaci su takođe pokazali da beli učesnici pamte bela lica bolje od drugih rasa – rezultat je istinit i za mlade i za starije odrasle osobe. Ovi nalazi su u skladu sa „efektom druge rase“, koji se karakteriše kao superiorno prepoznavanje lica ljudi unutar vaše rase zbog više interakcija i iskustva – ili stručnosti – sa njima.
„Važno je razmotriti koju populaciju testirate i koje vrste informacija mogu biti manje ili više relevantne za tu populaciju jer bi to moglo imati značajan uticaj na pamćenje“, rekao je Leal. „Prethodni rad na ispitivanju ovog efekta i razdvajanja hipokampalnog uzorka sugeriše da ‘stručnost’ igra važnu ulogu u pamćenju. Imamo jače neuronske veze za ljude, mesta i stvari sa kojima imamo više iskustva.“
Zadatak studije je osmišljen tako da se može generalizovati u odnosu na pol i rasu, varijable koje su često izostavljene iz prethodnih istraživanja. Biće od suštinskog značaja za buduće studije da uključe raznovrsniji uzorak učesnika kako bi se utvrdili efekti pola i rase na asocijativnu memoriju imena lica, rekao je Leal.
