Tasmanijski istraživači su jedan korak bliže razumevanju zašto je veća verovatnoća da će žene razviti Alchajmerovu bolest, sa njihovim istraživanjem nedavno objavljenim u časopisu Neurology.
Profesorka Džejn Alti i Ejdan Bindof sa univerzitetskog Centra za istraživanje i obrazovanje Vicking Dementia predvodili su tim istraživača da utvrdi da li kognitivna rezerva (obrazovanje i koeficijent inteligencije) uspori pad kognitivnih sposobnosti povezanih sa uzrastom podjednako kod muškaraca i žena.
„Znamo da žene imaju veću učestalost Alchajmerove bolesti prilagođenu uzrastu nego muškarci, ali razlozi ostaju nejasni. To nije jednostavno povezano sa ženama koje žive duže od muškaraca“, rekao je profesor Alti.
„Jedan od predloženih faktora koji doprinosi je da su, istorijski gledano, žene imale manji pristup obrazovanju i stoga su možda akumulirale manje kognitivne rezerve.“
Kognitivna rezerva se odnosi na sposobnost da se amortizuju efekti fizičkih promena u mozgu tako da nemaju direktan uticaj na funkciju.
„Ljudi koji su tokom svog života razvili veću kognitivnu rezervu (kroz više obrazovanja i druge kognitivno stimulativne aktivnosti kao što su zapošljavanje i hobiji) generalno ne pokazuju tako izražen pad u funkcijama pamćenja i razmišljanja“, rekao je profesor Alti.
Istraživači su merili kognitivnu rezervu koristeći ukupne godine obrazovanja i merenjem njihovog koeficijenta inteligencije, pristupajući podacima preko projekta Tasmanijskog zdravog mozga (THBP) Centra Viking.
THBP je dugoročna kohortna studija koja regrutuje zdrave Australijance starosti 50–80 godina bez kognitivnih oštećenja koja su počela pre oko 10 godina.
THBP je imao za cilj da utvrdi da li univerzitetsko obrazovanje kasnije u životu smanjuje kognitivni pad u vezi sa godinama i značajno smanjuje rizik ili odlaže početak demencije.
Podaci od 562 učesnika (383 žene i 179 muškaraca) analizirani su za studiju profesora Altija.
Rezultati studije su pokazali da je kognitivna rezerva, merena preko koeficijenta inteligencije, umanjila strminu kognitivnog pada u vezi sa godinama kod muškaraca, ali ne i kod žena.
„Muškarci sa višim procenjenim koeficijentom inteligencije imali su manje brz (manje strm) pad kognitivnih sposobnosti u vezi sa uzrastom nego njihovi vršnjaci sa nižim IK-om – to je ono što smo očekivali“, rekao je profesor Alti.
„Međutim, nismo videli iste zaštitne efekte kod žena – tako da su oni sa većom kognitivnom rezervom opali u testovima pamćenja i razmišljanja kako su starili istom brzinom kao i žene sa nižom kognitivnom rezervom.“
Rezultati studije su takođe pokazali da obrazovanje nije značajno umanjilo kognitivne putanje ni kod muškaraca ni kod žena.
„Čini se da nalazi studije ne podržavaju hipotezu da istorijski dispariteti polova u pristupu obrazovanju doprinose većoj učestalosti Alchajmerove bolesti kod žena.
„Oni sugerišu da postoje efekti kognitivne rezerve specifični za pol, pri čemu muškarci imaju više koristi – ovo naglašava da bi dalje istraživačke studije trebale da procenjuju muškarce i žene odvojeno kada istražuju kako najbolje možemo da zaštitimo ljude od Alchajmerove bolesti i kognitivnog opadanja povezanog sa godinama. “, rekao je profesor Alti.
Studija, „Polno-specifični zaštitni efekti kognitivne rezerve na kognitivni pad u vezi sa uzrastom: petogodišnja prospektivna kohortna studija“ objavljena je u Neurologi.
