Efikasna vakcina protiv HIV-a će možda trebati da izazove snažne reakcije imunih ćelija zvanih CD8 + T ćelije kako bi zaštitila ljude od zaraze HIV-om, prema novoj studiji istraživača sa Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID), koji je deo Nacionalnog instituta. zdravlja i kolegama.
Nalazi studije, koji se pojavljuju u časopisu Science, prave poređenja između aktivnosti imunog sistema prethodnih učesnika studije vakcine protiv HIV-a i ljudi sa HIV-om koji prirodno sprečavaju replikaciju virusa čak i u odsustvu antiretrovirusne terapije (ART). Potonji pojedinci se često nazivaju „dugoročnim ne-progresorima“ ili „elitnim kontrolorima“ (LTNP/EC).
Kada HIV uđe u telo, virus počinje da oštećuje imuni sistem ubacujući se u CD4 + T ćelije, bele krvne ćelije koje pomažu u koordinaciji imunološkog odgovora na patogene. Kod većine ljudi, HIV nastavlja da se umnožava i oštećuje sve više i više CD4 + T ćelija osim ako se ne kontroliše ART. Među LTNP/ECs, čini se da imuni sistem odmah prepoznaje CD4 + ćelije sa HIV-om i aktivira druge imune ćelije koje se nazivaju CD8 + T ćelije. CD8 + T ćelije uništavaju CD4 + ćelije sa HIV-om, omogućavajući supresiju HIV-a u krvi osobe.
Cilj efikasne vakcine protiv HIV-a je da obezbedi trajni zaštitni imunitet na HIV, ili ako se zaobiđu početne odbrane, da se pomogne u kontroli HIV-a u telu dugoročno, kao što se dešava sa LTNP/EC. Iako je nekoliko kandidata za vakcinu protiv HIV-a dizajnirano da stimuliše aktivnost CD8 + T-ćelija, oni nisu sprečili sticanje HIV-a niti kontrolisali replikaciju virusa u kliničkim ispitivanjima. Razumevanje i rešavanje ovog nedostatka efekta je naučni prioritet istraživanja HIV vakcine.
Naučnici u odeljenju za HIV specifičan imunitet NIAID-ove Laboratorije za imunoregulaciju i kolege su osmislili svoju studiju kako bi bolje razumeli koje funkcije CD8 + T-ćelija su nedostajale prethodnim primaocima vakcine protiv HIV-a. Oni su uporedili laboratorijske uzorke prethodnih učesnika studije vakcine protiv HIV-a sa uzorcima iz LTNP/EC. Otkrili su da su i primaoci vakcine protiv HIV-a i LTNP/ECs generisali veliki broj CD8 + T ćelija koje su prepoznale HIV. Međutim, za razliku od CD8 + T ćelija LTNPs/ECs, CD8 + T ćelije primalaca vakcine protiv HIV-a nisu uspele da isporuče proteine neophodne za uništavanje HIV-inficiranih CD4 + T ćelija sa HIV-om.
Dalji testovi sugerišu da je ovaj oslabljen odgovor posledica smanjene osetljivosti na HIV receptora T-ćelija primaoca vakcine — dela CD8 + T ćelije koji detektuje CD4 + T ćelije sa HIV-om. Ova smanjena osetljivost receptora T-ćelija sugeriše da kandidati za vakcinu iz nekoliko ranijih studija nisu dovoljno stimulisali sazrevanje CD8 + T ćelija da prepoznaju, dostignu i unište sve CD4 + T ćelije sa HIV-om u telu osobe.
Prema autorima, studija sugeriše da bi budući kandidati za vakcinu protiv HIV-a mogli biti uspešniji ako uključe dodatne doze ili duže opstanu u telu kako bi dodatno stimulisali imuni sistem. Oni takođe pišu da bi se potencijal vakcine protiv HIV-a mogao bolje proceniti merenjem kako ona utiče na funkciju i osetljivost CD8 + T ćelija, pored samo procene broja generisanih CD8 + T ćelija, što je bila uobičajena praksa.
Ovi nalazi se zasnivaju na decenijama istraživanja Odeljenja za HIV-specifičan imunitet NIAID-ove Laboratorije za imunoregulaciju kako bi se bolje razumeo imuni odgovor na HIV. Uvidi iz ovog rada mogu pomoći u usmeravanju budućeg preventivnog i terapeutskog dizajna i razvoja vakcine protiv HIV-a, kao i pristupa HIV imunoterapiji.
