Novo istraživanje genomike pangolina može pomoći u naporima za očuvanje

Novo istraživanje genomike pangolina može pomoći u naporima za očuvanje

Novi rad u Molekularnoj biologiji i evoluciji pruža, po prvi put, sveobuhvatan skup genomskih resursa za pangoline (ponekad poznate kao ljuskavi mravojedi) za koje istraživači veruju da će biti sastavni deo zaštite ovih ugroženih sisara.

Rad je naslovljen „Genomi pangolina nude ključne uvide i resurse za divlje sisare na svetu kojima se najviše trguje“.

Pangolini, koji se nalaze u Aziji i podsaharskoj Africi, jedini su sisari prekriveni krljuštima. Njima se trguje u rekordnom broju zbog njihovog mesa i navodnih lekovitih svojstava. Životinje su takođe izložene riziku zbog široko rasprostranjenog krčenja šuma u ​​njihovom prirodnom staništu. Pangolini se sastoje od osam preživelih vrsta koje su poslednjih godina postale od velikog javnog interesa i napora za očuvanje. Ovo je uglavnom zbog toga što su divlji sisari na Zemlji kojima se najviše trguje i nedavna (netačna) sugestija da su možda povezani sa pandemijom COVID-19.

Uprkos njihovim strašnim okolnostima očuvanja, pangolini su nedovoljno proučavani, sa velikim nedostacima koji ostaju u osnovnim istraživanjima vrsta ili populacije. Istraživači se sada sve više fokusiraju na genomiku u istraživanju divljih životinja jer pruža podatke za tačnije informacije o razgraničenju vrsta ili populacije, demografske informacije, raznolikost, istorijske putanje i sposobnost prilagođavanja životinja globalnim promenama. Takođe može pomoći u pronalaženju porekla ilegalno trgovanih pojedinaca kako bi se efikasnije utvrdila žarišta krivolova i poremetile mreže trgovine ljudima.

Proizvođenje informacija o pangolinima za čitav genom je izazovan zadatak. Prvo, geografska izolacija vrsta pangolina jedna od druge i ograničeni fosilni zapisi predstavljaju metodološke prepreke. Azijske i afričke vrste pangolina razišle su se pre nekih 37,9 miliona godina, što otežava istinsko razumevanje evolucije grupe kada se koristi referentni genom udaljene vrste. Drugo, neuhvatljivo ponašanje životinja i tropska distribucija čine genetsko uzorkovanje skupim i dugotrajnim.

Istraživači su ovde sekvencionirali, sastavili i obeležili prvi referentni genom za džinovske pangoline, koji je poreklom iz Afrike, a takođe su sekvencionirali i sastavili genome za crnotrbušaste, Temminckove, indijske i filipinske pangoline. Ovi novi genomski podaci, zajedno sa prethodno objavljenim informacijama o preostale tri vrste – belotrbušni, sundanski i kineski pangolini – pružaju prvi kompletan set genoma za pangoline. Tokom ovog procesa, istraživači su takođe identifikovali potencijalno novu vrstu pangolina iz prethodno objavljenih genomskih podataka.

Istraživači veruju da će ove informacije, koje će na kraju pružiti potpune informacije o tome kako su pangolini evoluirali tokom vremena kao odgovor na promenljive uslove životne sredine, pružiti ključne detalje o tome kako efikasno zaštititi životinje kroz prioritete očuvanja i planove upravljanja u narednim godinama. Rezultati će takođe biti korisni za razvoj DNK alata za praćenje trgovine pangolinima.

„Kolaborativni način ove studije autora koji obuhvataju Afriku, Aziju i Evropu omogućio nam je po prvi put da duboko sagledamo evoluciju pangolina u svih osam vrsta koristeći sočivo za čitav genom“, rekao je Šon Hejton, jedan od novinara. autori. „Nadamo se da će ovi genomi biti osnova za dalja genetska istraživanja koja će pomoći u očuvanju životinja.“