U kraškim pećinama Portorika, pećinska umetnost oslikava zidove stena. Prethodna istraživanja su dodelila starosti ovoj umetnosti na osnovu starosti obližnjih arheoloških artefakata u pećinama, ali ove starosti su relativne i možda ne odražavaju pravo vreme nastanka umetnosti.
Sada, nova studija koja će biti predstavljena u sredu na sastanku Geološkog društva Amerike GSA Connects 2023. pokazuje da su istraživači prečistili starost ove rupestrijske umetnosti datirajući pigment na crtežima. Angel Acosta-Colon, geofizičar sa Univerziteta Portoriko (UPR) u Arecibu, predstaviće nalaze.
U portorikanskim pećinama postoje tri vrste umetnosti: petroglifi (uklesani u stenu), piroglifi (izvučeni iz spaljenih ostataka predmeta) i piktografi, ili pećinski crteži. Akosta-Kolon kaže da su ovi crteži piktografa od organskog crnog materijala, savršeni za radiokarbonsko datiranje.
Akosta-Kolon i njegov kolega Renijel Rodrigez, arheolog u UPR Utuado, posetili su 11 različitih pećina na La Isla Grande, velikom ostrvu portorikanskog arhipelaga. Iz ovih pećina su uzorkovali 61 pigment u piktografskoj umetnosti.
Istraživači su razmišljali o tome koju umetnost da uzorkuju, uzimajući uzorke umetnosti koja se obično vidi, a nije jedinstvena. „[Piktogrami] nisu beskonačan resurs – oni su ograničeni“, objašnjava Akosta-Kolon. „Dakle, ako dodirnemo jednu, dodirujemo je zauvek i za buduće generacije ne dozvoljavamo zadovoljstvo da vidimo ono što vidimo.
Takođe su bili konzervativni u pogledu količine materijala koji su prikupili, jer uzorkovanje uništava malu oblast umetnosti. Akosta-Kolon kaže da uzimaju uzorke od 1 do 2 mg sa crnih oznaka na zidovima pećine za svoje analize.
Proveli su mikrouzorke kroz Centar za primenjene izotopske studije (AIS) na Univerzitetu Džordžija da bi dobili ugljenik-14 starosti za umetničko delo. Najraniji piktografi apstraktnih, geometrijskih oblika datirani su u ca. 700–400 pne, što se poklapa sa arhaičnim dobom.
„To nam je veoma važno jer kada je evropska invazija došla u Portoriko, oni su stavili u dokument da je naše pretkolonijalno stanovništvo bilo tamo samo 400 do 500 godina“, kaže Akosta-Kolon. „Ovo dokazuje da smo bili ovde [hiljadama] godina pre evropske invazije, i to je dokumentovano u nauci, a ne u kontekstu arheologije.
Otkrili su da je više crteža antropološkog tipa — sa jednostavnim oblicima ljudskih tela — nacrtano između 200. i 400. godine nove ere. „Imamo praznine u vremenu i to je interesantno jer ne znamo šta se dogodilo“, kaže Akosta-Kolon, dodajući da bi te praznine mogli da popune više uzorkovanja širom ostrva.
Istraživački tim je takođe pronašao detaljnije crteže ljudi i životinja koji su nastali između 700. i 800. godine nove ere. Ove vrste crteža nastavljene su tokom sledećeg veka, protežući se kroz evropsku kolonizaciju (oko 1500. godine n.e.), i uključuju slike konja, brodova i drugih životinja.
U nizu životinja otkrili su posebno neobičan nalaz. „Imamo sliku koja liči na lava—ali u Portoriku nemamo lavova“, kaže Akosta-Kolon. Kada su on i Rodrigez razmatrali ko je mogao da vidi lava, razmišljali su o robovima koje su na ostrvo doveli Španci.
Ideja je, napominje, kontroverzna. „Ali starost umetnosti je oko 1500 godina“, kaže on. „Imamo podatke koji potkrepljuju ono što je, po mom mišljenju, jedna od prvih robovskih umetnosti u pećinama u Portoriku.
Razumevanje kada su ovi piktografi stvoreni pomaže u objašnjavanju istorije portorikanskog naroda, kaže Akosta-Kolon. „Obično dobijamo evropsku istorijsku verziju Portorika, ali ovo je direktan dokaz da priča u Portoriku nije počela sa evropskom invazijom, već je počela mnogo, mnogo ranije u istoriji“, primećuje on.
On veruje da bi proučavanje više pećinskih umetničkih mesta moglo da vrati istoriju ljudske istorije na 5000 godina pre nove ere. Ova umetnost, zajedno sa arheološkim nalazima, može da rekonstruiše „istoriju našeg naroda, od arhaičnog naroda, preko naroda Taino do pretkolumbovskog vremena“.