Novi uvidi u razvoj fetusa mogu zaštititi od leukemije

Novi uvidi u razvoj fetusa mogu zaštititi od leukemije

Tokom fetalne faze, odvijaju se brojni takozvani ćelijski programi koji su od vitalnog značaja za razvoj fetusa. U studiji objavljenoj u Cell Reports, istraživači sa Univerziteta Lund pokazuju da izgleda da jedan od ovih fetalnih programa štiti od akutne mijeloične leukemije (AML).

„Koristili smo eksperimentalni model miša koji uvek rezultira ovom vrstom leukemije. Interesantna stvar je da, kada smo odraslim miševima dodali specifičan program molekularnih ćelija koji obično radi samo tokom fetalnog razvoja, više od polovine nije razvilo AML“, kaže Dejvid Brajder, profesor eksperimentalne hematologije na Univerzitetu u Lundu.

Fetalni program koji su istraživači koristili sastoji se od proteina koji se vezuje za RNK LIN28, čija je normalna funkcija da reguliše druge gene. LIN28 se obično izražava samo tokom fetalnog razvoja i nestaje ubrzo nakon rođenja.

„AML je rezultat različitih mutacija ćelija. U našem modelu istraživanja možemo pratiti razvoj od prve mutacije do uspostavljanja bolesti, nešto što je nemoguće uraditi kod ljudi. Naša studija na miševima pokazuje da LIN28 ima snažan profilaktički efekat. “, kaže Mohamed Eldeeb, student doktorskih studija u Brajderovoj istraživačkoj grupi.

Istraživači su prvo ispitali uzorke velikog broja pacijenata sa dijagnozom AML, od kojih se ispostavilo da 98 procenata nema nikakvu ekspresiju LIN28. Kod onih koji su to uradili, nivo je bio veoma nizak. Da bi razumeli više o tome šta se dešava kada se LIN28 aktivira, istraživači su zatim sproveli dublje molekularne i funkcionalne studije koristeći svoj životinjski model.

„Mogli smo da vidimo da je kod miševa program molekularnih fetalnih ćelija zaštićen od bolesti sudarajući se sa mehanizmom koji pokreće AML, što bi moglo da objasni zašto je leukemija retka kod novorođenčadi. S obzirom na snažan efekat koji smo pokazali, biće zanimljivo proučavati da li se program fetalnih ćelija može koristiti za sprečavanje bolesti kasnije u životu. Uz to, treba biti svestan da ostaje da se vidi kako možemo da reagujemo takav program u ljudskim ćelijama“, kaže Brajder.