Istraživači sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta Kjušu izveštavaju o novim uvidima u mehanizme formiranja tumora nadbubrežne žlezde. Tim je identifikovao novu vrstu populacije tumorskih ćelija koju su nazvali „čvorovi koji proizvode steroide“ ili SPN, koja pokazuje jedinstvenu karakteristiku proizvodnje dva različita hormona. Utvrđeno je da specifične strukture u SPN-ima dovode do adenoma koji proizvode kortizol, ili CPA, nekanceroznih tumora koji proizvode prekomerni kortizol.
Njihovi nalazi, objavljeni u eBioMedicine, daju naznake o formiranju i održavanju ljudskog korteksa nadbubrežne žlijezde, što može dovesti do boljih tretmana kod bolesti povezanih sa njegovom disfunkcijom.
Niko ne voli osećaj da ste pod stresom, vaš otkucaj srca raste, mišići se naprežu, a telo počinje da se trza od energije. Jedno od ključnih hemijskih jedinjenja iza ovoga je kortizol, kolokvijalno poznat kao „hormon stresa“. Kortizol je porodica steroidnih hormona poznatih kao „steroidni hormoni nadbubrežne žlezde“ i proizvode se u malim žlezdama iznad bubrega koje se nazivaju kora nadbubrežne žlezde.
Kora nadbubrežne žlezde je ključna u proizvodnji vitalnih hormona koji regulišu sve od ciklusa spavanja i buđenja, krvnog pritiska, pa čak i seksualnog razvoja. Naravno, poremećaji u nadbubrežnoj žlezdi su povezani sa širokim spektrom bolesti.
„Na primer, tumori koji se mogu razviti u nadbubrežnom korteksu mogu dovesti do proizvodnje prevelikih količina određenih hormona. Jedna vrsta tumora koji proučavamo su adenomi koji proizvode kortizol, ili CPA, koji su nekancerozni tumori koji proizvode prekomerni kortizol“, objašnjava Istraživač Tazuru Fukumoto, prvi autor studije. „Dok su istraživači pronašli nekoliko genetskih mutacija povezanih sa CPA, ostalo je nejasno kako se tačno razvijaju ovi tumori.“
Ljudski korteks nadbubrežne žlezde sastoji se od tri sloja, pri čemu svaki sloj proizvodi specifične hormone: zona glomeruloze koja proizvodi aldosteron, zona fasciculata (zF) koja proizvodi kortizol i zona reticularis (zR) koja proizvodi androgene nadbubrežne žlezde.
Tim je počeo prikupljanjem uzoraka tkiva od pacijenata sa tumorima nadbubrežne žlezde i sproveo histopatološke testove zajedno sa najnovijom genetskom analizom. Pronašli su strukture koje su pokazale jedinstvenu dvoslojnu strukturu sličnu zF i zR, proizvodeći i kortizol i nadbubrežne androgene.
„Ove strukture smo nazvali noduli koji proizvode steroide, ili SPN-ovi. SPN-ovi su imali mutacije u genu GNAS, za koje se zna da izazivaju CPA. Dalje analize su pokazale da kvalitet sličan zF-u povećava proliferaciju ćelija, ali struktura slična zR-u ima tumor supresivni efekat. Takođe smo otkrili da je ova struktura slična zF-u glavni uzrok razvoja CPA-a“, nastavlja Fukumoto.
„Ukratko, kada ćelije korteksa nadbubrežne žlezde steknu mutaciju gena GNAS, one se razvijaju u SPN, pri čemu njihova struktura slična zF doprinosi da postanu CPA.
Tim se nada da će njihova otkrića dovesti do boljeg razumevanja i lečenja tumora adrenokortikalne žlezde i bolesti sa kojima su oni povezani.
„Lekovi na bazi steroida su vitalni u lečenju mnogih bolesti, uključujući autoimune bolesti poput reumatoidnog artritisa i alergijskih bolesti poput astme. Međutim, dugotrajna upotreba će atrofirati koru nadbubrežne žlezde“, zaključuje profesor Jošihiro Ogava koji je vodio studiju.
„Nadamo se da će naši rezultati unaprediti naše razumevanje slojevite strukture korteksa nadbubrežne žlezde i da mogu dovesti do prevencije i lečenja atrofije nadbubrežnog korteksa u budućnosti.“
