Novi test za sepsu mogao bi spasiti živote u hitnim odeljenjima

Novi test za sepsu mogao bi spasiti živote u hitnim odeljenjima

Sepsa je hitna medicinska pomoć koja je opasna po život koja se javlja kada infekcija izazove lančanu reakciju u celom telu koja može dovesti do otkazivanja više organa u brzom nizu. U Sjedinjenim Državama oko 350.000 ljudi umre od sepse svake godine, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, čineći pravilnu dijagnozu pitanjem života ili smrti.

Kada pacijent koji je u većem riziku od sepse – obično starije osobe i ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima poput bolesti bubrega ili raka – uđe u bolnicu preko odeljenja za hitne slučajeve, lekari ih pregledaju na sepsu. Ne postoji test koji može definitivno da dijagnostikuje sepsu, tako da lekari koriste procenu da identifikuju kombinaciju infekcije i upale povezane sa stanjem.

Interdisciplinarno istraživanje koje je vodio Kristofer Holenbik, profesor zdravstvene politike i administracije na Penn State College of Health and Human Development, otkrilo je da bi novi test krvi na sepsu mogao spasiti živote i novac. Rezultati su objavljeni u Critical Care Ekplorations.

IntelliSep test karakteriše promene u belim krvnim zrncima pacijenta kako bi se obezbedila brza procena da li je pacijent u visokom riziku od sepse. Holenbeak, zdravstveni ekonomista, i njegov tim su modelirali ekonomiju korišćenja IntelliSep testa u bolničkim odeljenjima za hitne slučajeve.

„Jedan od alata koje zdravstveni ekonomisti često koriste je modeliranje odluka“, rekao je Hollenbeak. „U modeliranju odluka koristimo matematički model da bismo izračunali verovatni ishod i cenu određene odluke. U ovom slučaju, procenili smo cenu i korist od korišćenja IntelliSep testa na pacijentima za koje se sumnja da imaju sepsu.“

Holenbeak je objasnio da ne postoje vrednosni sudovi povezani sa modeliranjem odluka.

„Pružamo direktne informacije kao što su: „Ovo je ono što će inovacija koštati implementacija“ i „Ovo je rezultat koji možete očekivati za svoju investiciju“, rekao je Holenbik. „Tada lekari, zdravstveni sistemi i drugi zainteresovani mogu da koriste naše analize kako bi se donele odluke o tome šta da se uključe u negu koju pružaju. U slučaju ovog testa za sepsu, njegova upotreba bi mogla spasiti živote ljudi.“

Kompanija Citovale je razvila i testirala IntelliSep. Zatim su se obratili Hollenbeaku da sprovedu modeliranje odluka na IntelliSep-u kako bi razumeli troškove i prednosti testa. Holenbeak je rekao da su analize poput ove studije uobičajene u ekonomiji zdravlja. Kada se napravi medicinska inovacija – procedura, lek ili test – mora se proceniti. Jednom kada je medicinsko testiranje pokazalo da je inovacija bezbedna i efikasna, još uvek postoje pitanja o tome da li pruža dovoljno zdravstvenih koristi u odnosu na cenu široke upotrebe.

Zdravstveni ekonomisti uzimaju dostupne podatke o inovacijama i kombinuju ih sa drugim podacima o kontekstu zdravstvene zaštite da bi istražili situacije u kojima postoji neizvesnost u pogledu ukupnih koristi od inovacije. Ovo omogućava zdravstvenim ekonomistima da ispitaju kako različite informacije – poput troškova i efikasnosti – mogu uticati na to da li zdravstveni radnici treba da koriste inovaciju.

Za ovu analizu, istraživači su koristili podatke iz ispitivanja IntelliSep testa sprovedenog u Centru zdravstvenih nauka Univerziteta Luizijana u Baton Ružu. Oni su uporedili ove podatke sa podacima o drugom dostupnom testu koji se može koristiti za ukazivanje na sepsu: merenje nivoa prokalcitonina kod pacijenata. Istraživači su rekli da su koristili testiranje na prokalcitonin kao poređenje jer je to bio najbolji široko dostupan test za sepsu.

Prokalcitonin je biomarker koji telo oslobađa kao odgovor na infekciju. Može se meriti jednostavnim testom krvi. Studije su pokazale da se nivoi prokalcitonina mogu koristiti za dijagnostikovanje sepse, ali prokalcitonin samo ukazuje na prisustvo infekcije, a ne na upalu povezanu sa sepsom. Istraživački tim je rekao da testiranje na prokalcitonin nije deo trenutnih kliničkih smernica i da lekari nikada nisu favorizovali upotrebu prokalcitonin testova u odnosu na upotrebu presude.

Rezultati ove studije su pokazali da je IntelliSep bio bolji od testiranja na prokalcitonin. Upotreba IntelliSep testa može dovesti do toga da više od 95% pacijenata preživi uz tretman koji košta manje od 4.000 dolara po osobi. Ovo je bila nešto veća stopa preživljavanja i niža cena od testiranja nivoa prokalcitonina.

Većina ušteda u troškovima rezultirala je time što bi više ljudi imalo tačnu dijagnozu sepse, kaže Hollenbeak. Ljudi sa sepsom kod kojih se ne dijagnostikuje mogu postati veoma skupi za lečenje i imaju znatno veći rizik od smrti.

„Za pacijente koji imaju sepsu, slanje kući iz bolnice je veoma ozbiljno, jer mogu da pate od otkazivanja više organa u roku od nekoliko sati“, rekao je Holenbeak. „Svake godine ima pacijenata koji ulaze u odeljenje hitne pomoći u bolnici, imaju ograničen broj simptoma sepse i šalju se kući. Ovaj test bi mnogima mogao spasiti živote.“

Holenbeak je naglasio da test ne može da zameni kvalitetnu kliničku negu. Umesto toga, test bi funkcionisao kao dijagnostički alat za kliničare.

„Primanje nekoga u bolnicu je ozbiljna odluka“, rekao je Holenbik. „To smeta pacijentu i košta mnogo novca. U medicinskoj nezi, svi lekari moraju da donose odluke suočeni sa neizvesnošću, tako da su im uvek potrebne najbolje moguće informacije. Ako lekari hitne pomoći mogu brzo da dobiju informacije o verovatnoći da će neko ima sepsu, to će im biti od velike koristi.“