Virusi vakcinije su terapeutski alati sa različitim biomedicinskim primenama u zavisnosti od karakteristika osetljivosti. Na primer, soj nazvan MVA (modifikovana vakcinija Ankara), koji nije u stanju da se replicira u ćelijama sisara, pokreće snažan odgovor imunog sistema i koristi se za razvoj vakcina protiv COVID-19 ili AIDS-a.
Nasuprot tome, drugi sojevi kao što su Vestern Reserve (VR) ili Copenhagen (Cop), koji se efikasno repliciraju u tumorskim ćelijama, koriste se za razvoj lečenja raka. Iz tog razloga se nazivaju imuno-onkolitički virusi i osnova su virusne imunoterapije.
Međutim, ovi virusni sojevi imaju smanjenu imunogenost, što ih čini manje efikasnim u aktiviranju imunoloških odgovora pacijenata protiv tumora.
Sada je studija koju su vodili Univerzitet u Barseloni, Institut za biomedicinska istraživanja Bellvitge (IBIDELL) i Univerzitet u Minhenu (Nemačka) razvila novi soj virusa vakcinije, koji se može replicirati u tumorskim ćelijama uz održavanje povećane imunogenosti. Konkretno, može izazvati imunogenu ćelijsku smrt u tumorskim ćelijama.
Studija, objavljena u časopisu Molekularna terapija, sprovedena je u saradnji sa Državnom istraživačkom agencijom (AEI).
Pokazalo se da novi terapeutski alat, koji je testiran na velikom broju modela miševa, ima smanjenu toksičnost i visok kapacitet i efikasnost za aktiviranje imunoloških odgovora protiv tumora. Virus je takođe efikasan u različitim tretmanima raka, kao što su melanom, rak debelog creva i bubrega.
„Pored toga, postigli smo potpuni nestanak tumora na veoma značajan način kada smo više puta davali virus“, primećuje stručnjak Huan J. Rojas, prvi autor studije i glavni istraživač grupe za imunitet, upalu i rak Fakulteta. medicine i zdravstvenih nauka UB i IBIDELL.
Otkriće ovog novog virusnog soja predstavlja značajan napredak u istraživanju virusne imunoterapije i pokazuje njegov terapeutski potencijal za lečenje pacijenata sa rakom.
