Uništenje Pompeje izazvano erupcijom Vezuva pre skoro 2.000 godina predstavljalo je katastrofu od neprocenjivih razmera u ljudskoj istoriji. Mnogi stanovnici ovog drevnog rimskog grada našli su svoj kraj u užasnom događaju, gušeni i zakopani u pepelu i plovućcu koji su prekrivali grad tokom prvih 18 sati erupcije. Neki su, pak, bili žrtve intenzivne vrućine piroklastičnih talasa koji su prošli kroz grad.
Novootkriveni skeleti sada otkrivaju da je još jedan faktor doprineo ovom strašnom događaju. Osobe čiji su ostaci pronađeni su stradale od pada zidova destabilizovanih zemljotresima koji su pratili erupciju. Očuvani poslednji trenuci Pompeje pružaju nam uvid u strahotu koja se odigrala pre dve hiljade godina, ali rekonstrukcija tačnih dešavanja iz tog vremena i dalje predstavlja izazov.
Vulkanolog Domenico Sparice iz INGV-Osservatorio Vesuviano u Italiji ističe da je seizmičnost tokom erupcije imala značajnu ulogu u uništenju Pompeje i verovatno je uticala na odluke stanovnika koji su se suočili sa sigurnom smrću. Iako su posmrtni ostaci građana Pompeje izuzetno dobro očuvani, sama infrastruktura grada je u lošem stanju, sa brojnim srušenim zgradama.
Na primer, tokom iskopavanja u Kući slikara na poslu (Casa dei pittori al lavoro), pronađeni su skeleti dva muškarca stara oko 50 godina, obojica sa teškim povredama od lomova kostiju. Otkriće neobičnih karakteristika koje nisu u skladu sa uobičajenim efektima vulkanskih erupcija navelo je istraživače da preispitaju događaje koji su se odigrali.
Pronađeni skeleti svedoče o dramatičnim poslednjim trenucima ovih ljudi. Jedan od muškaraca imao je brojne prelome i lomove, dok je drugi takođe bio teško povređen. Interesantno je što su njihovi ostaci pronađeni iznad sloja vulkanskog pepela, sugerirajući da su preživeli inicijalnu fazu erupcije, ali su na kraju stradali od pada zidova pre nego što su stigli piroklastični talasi.
Zemljotresi su česta pojava prilikom vulkanskih erupcija, a prijave o njima su zabeležene u decenijama pre erupcije Vezuva 79. godine. Ipak, razaranje Pompeje bilo je toliko sveobuhvatno da je bilo teško utvrditi da li je zemljotres bio istovremeni uzrok erupciji.
Ova nova saznanja o uništenju Pompeje omogućavaju nam da se približimo životu ljudi koji su nekada tu živeli. Arheolog Gabrijel Zuhtrigel iz Arheološkog parka Pompeja ističe da su odluke koje su tadašnji stanovnici donosili, kao i dinamika događaja, ključni za razumevanje života i smrti u poslednjim satima ovog grada.
