Zagađenje plastikom je svuda. Svake godine se proizvede preko 368 miliona metričkih tona plastike, od čega preko 13 miliona metričkih tona završi u zemljištu gde može biti toksično za divlje životinje.
Istraživači su posebno zabrinuti zbog uticaja ‘mikroplastike’ na životnu sredinu, a to su male plastične čestice manje od 5 mm.
Mikroplastika se može proizvesti od proizvoda kao što su šljokice ili kada se veći predmeti, uključujući boce za vodu, razbiju na sve manje komade kada se nađu u okruženju.
Zbog svoje male veličine, životinje mogu da jedu mikroplastiku, pogrešno je misleći na hranu, što može izazvati gladovanje i neuhranjenost, kao i ogrebotine u gastrointestinalnom traktu.
Mnoga istraživanja su pokazala da je mikroplastika toksična za vrste okeana, ali mnogo manje studija je istraživalo uticaj mikroplastike na vrste koje žive na kopnu. Ovo je uprkos tome što se godišnje ispuštanje plastike na kopno procenjuje na više od četiri puta više od nivoa koji ulazi u okeane.
Sjaj (engl. glitter) je vrsta mikroplastike koja se koristi u kozmetici, odeći ili u dekorativne svrhe.
Većina šljokica je napravljena od plastike koja se zove polietilen tereftalat koji verovatno poznajete kao PET. To je ista plastika koja se koristi za flaširanu vodu i posude za bezalkoholna pića.
Konvencionalni sjaj takođe često sadrži aluminijum ili druge metale, odakle dolazi sjaj.
Nije poznato koliko sjaja ulazi u okolinu, ali svako ko je ikada nosio svetlucavu šminku ili koristio šljokice u umetnosti i zanatu zna da izgleda da završava svuda.
Evropska unija je 2023. godine zvanično zabranila prodaju plastičnih šljokica i nekih drugih proizvoda koji sadrže mikroperle, u pokušaju da smanji zagađenje mikroplastikom štetno po životnu sredinu u zemljama članicama za 30% do 2030. godine.
Australija do sada nije sledila taj primer.
Jedna studija u Novom Južnom Velsu, Australija, otkrila je da je 24% mikroplastike u kanalizacionom mulju blistavo.
Jednom kada šljokice uđu u okolinu, teško ih je ukloniti zbog male veličine i zbog toga što vremenom mogu postati providne nakon gubitka metalnih komponenti.
Iako je biorazgradivi sjaj već komercijalno dostupan, prethodna istraživanja pokazuju da bi ovi proizvodi mogli biti jednako štetni ili čak toksičniji za vodene organizme od konvencionalnih PET šljokica jer većina biorazgradivih varijanti na tržištu treba da bude premazana obojenim aluminijumskim slojem i prekrivena tankim slojem plastični sloj.
Deo istraživačkog tima, sa sedištem na Univerzitetu u Kembridžu, radi na pravljenju održivijeg sjaja. Studija je objavljena u časopisu Hemosfera.
Stvorili su novi nanokristal napravljen od celuloze koji blista na svetlosti i biorazgradiv je. Celuloza je napravljena od glukoze i komponenta je koja drvetu daje snagu.
Želeli su da uporede potencijalnu toksičnost konvencionalnih šljokica sa novim celuloznim šljokicama kao deo testiranja koliko je novi sjaj održiv.
Koristili su malo zemljišno stvorenje zvano prolećni rep (Folsomia candida). Springtails su mali, beli beskičmenjaci bez očiju koji su blisko povezani sa insektima. Rasprostranjene su u zemljištima širom sveta gde se hrane lišćem i kompostom.
Ova stvorenja se koriste kao indikator kvaliteta zemljišta i, pošto su osetljiva na toksična jedinjenja, često se koriste za testiranje potencijalnih zagađivača.
Koristeći zemlju iz kampusa Dookie Univerziteta u Melburnu, istraživači su izložili repove različitim koncentracijama konvencionalnog i celuloznog sjaja i proučavali uticaj na njihovu reprodukciju, opstanak i rast.
Otkrili su da ni sjaj nije uticao na preživljavanje ili veličinu repa. Međutim, kada su koncentracije konvencionalnog sjaja u zemljištu dostigle 1.000 mg glitera po kg zemlje, reprodukcija šljokica je smanjena za 61%.
Nivo kontaminacije koji su proučavali jednak je zemljištu kontaminiranom mikroplastikom. Utvrđeno je da kontaminirana tla imaju do približno 100.000 mg po kg mikroplastike, dok je većina zemljišta ispod 10.000 mg po kg.
U poređenju sa konvencionalnim šljokicama, nije bilo toksičnih efekata na reprodukciju repa pri bilo kojoj koncentraciji celuloznog sjaja.
Dakle, iako je obećavajuće da nijedna vrsta sjaja nije bila direktno štetna za repove, zabrinjavajuće je da je konvencionalni sjaj uticao na njihovu sposobnost reprodukcije.
Manje rađanja repa može oslabiti njihovu populaciju, što može dovesti do većih problema za zdravlje tla, kao što su manje organske materije koje se razlažu i manje hranljivih materija se oslobađa za biljke.
Istraživači predlažu da dvaput razmislite pre nego što koristite konvencionalne šljokice u šminkanju, odeći ili za umetnost i zanate, ali se nadaju da će ljudi uskoro moći da kupe sigurniju, održiviju i jednako blistavu alternativu.