Lizozomi su okruženi lipidnim dvoslojem koji odvaja kiselu sredinu i digestivne enzime organele od citoplazme. Oštećenje ovog sloja – permeabilizacija lizozomalne membrane ili skraćeno LMP – može izazvati upalu i čak dovesti do smrti ćelije.
Kod ljudi, LMP je posebno štetan za nervne ćelije tokom starenja, upale ili traume jer se nervne ćelije ne mogu lako regenerisati; međutim, namerno izazivanje LMP u ćelijama raka takođe može biti terapijska opcija.
U slučaju oštećenja membrane lizozoma, ćelija ima dve mogućnosti: pokušati da popravi ili dezintegriše organelu u sigurnim uslovima. Kako se ova odluka donosi, još nije u potpunosti shvaćeno.
Naučnici iz istraživačke grupe prof. dr Hemo Meiera na Univerzitetu Duisburg-Esen (UDE), zajedno sa kolegama iz Minhena i Milana, istraživali su reakciju ćelija na oštećenje u lizozomskim membranama.
Bili su u stanju da identifikuju ranije nepoznat signalni put u ljudskim ćelijama koji pokreće protein SPG20. Prepoznaje oštećenje spoljašnje strane lizozomalne membrane, vezuje se za organelu koja curi i pokreće njen razgradnju pre nego što membrana pukne i opstanak ćelije bude ugrožen.
Njihov rad je objavljen u časopisu Molecular Cell.
„Naši nalazi bi mogli pomoći da se bolje razume ćelijski odgovor na oštećenje lizozoma i da se razviju novi pristupi za lečenje neurodegenerativnih bolesti povezanih sa oštećenjem lizozoma“, kaže Pinki Gahlot, dr. student molekularne biologije i prvi autor publikacije. „Nasuprot tome, čini se da su određene ćelije raka posebno ranjive na LMP – tako da bi namerno blokiranje otkrivenih faktora moglo biti strategija u terapiji raka.“
U daljim studijama, tim želi da istraži kako novi put kontroliše ćelija kako bi se osiguralo ćelijsko preživljavanje. U tu svrhu koristiće se nova visokotehnološka oprema u mikroskopskom objektu univerziteta.
