Novo istraživanje koje je predvodio stručnjak Urbana-Champaign Univerziteta Ilinois koji proučava psihologiju osoblja pokazuje bolji način za procenu nekognitivnih sposobnosti kao što su ličnost kandidata za posao i profesionalni interesi koristeći „format stepena prinudnog izbora“.
Naučno proučavanje mekih veština neke osobe se u velikoj meri oslanja na mere koje su sami prijavili – na primer, ispitanicima se često predstavlja niz izjava koje opisuju tipična ponašanja, osećanja ili misli kao što su „Ja sam život zabave“ i od njih se traži da navedite stepen njihovog slaganja sa svakom tvrdnjom na skali od 1-5. Format , u kojem 1 znači „uopšte se ne slažem“, a 5 „u potpunosti se slažem“, poznat je kao Likertova skala ocenjivanja.
Ali uprkos lakoći razvoja i bodovanja, poznato je da su Likertove skale ocenjivanja sklone „lažiranju“ i raznim pristrasnostima koje mogu dovesti u pitanje validnost rezultata izvedenih iz njih, rekao je Bo Zhang, profesor radnih odnosa i radnih odnosa. psihologije u Ilinoisu i glavni autor rada.
„U kontekstu prijavljivanja za posao, većina ljudi će se potruditi da predstavi najbolju verziju sebe kako bi maksimizirali svoje šanse da dobiju posao – otuda se to zove ‘lažnjavanje’“, rekao je Zhang. „Skoro svi imaju motivaciju da lažiraju, a skoro svi kandidati znaju kako da preuveličaju svoju sposobnost za posao, na primer. Ako ste regrut, to je ozbiljan problem.“
Čak iu kontekstima sa niskim ulozima, kao što je učešće u istraživanju, neki ispitanici imaju opštu tendenciju da izaberu ekstremnu opciju – to jest, u potpunosti se slažu ili u potpunosti ne slažu – a neki ljudi će verovatno biti skromniji i koristiti neekstremni odgovor opcije, bez obzira na sadržaj izjave, rekao je Zhang.
„To bi moglo značiti da dve potpuno različite osobe mogu imati u suštini iste rezultate samo zato što imaju veoma idiosinkratične načine korišćenja opcija odgovora“, rekao je on. „U svakom slučaju, ne dobijate tačno merenje.“
Da bi prevazišli te nedostatke, istraživači su gledali na format prinudnog izbora kao na lek.
„Umesto da tražimo od ispitanika da ocene koliko se slažu sa jednom tvrdnjom, dali smo im dve izjave istovremeno, a zatim ih zamolili da odaberu koja im više liči“, rekao je Džang. „Sa formatom prinudnog izbora, ne postoji način da ispitanici prikažu ono što mi zovemo ‘pristrasnosti odgovora’. Ako se dve izjave dodatno upare o društvenoj poželjnosti, takođe postaje mnogo teže lažirati. Ljudi moraju da odgovore u skladu sa svojim pravim ja, jer su primorani da biraju između dve podjednako poželjne izjave.“
Ali tradicionalni format prinudnog izbora nije savršen, rekao je Zhang.
„U poređenju sa Likertovim skalama ocenjivanja, često daje manje pouzdane rezultate i ljudima je često teže da reaguju na njih“, rekao je on.
Koristeći podatke iz dva uzorka od više od 4.000 ispitanika, istraživači su pronašli obećavajuću alternativu — format prinudnog izbora, koji je „očuvao prednosti tradicionalnih mera prinudnog izbora i poboljšao pouzdanost i osećanja ljudi“, rekao je Zhang.
Ocenjeni prinudni izbor omogućava ispitanicima da izraze finije diferencijacije u vezi sa svojim preferencijama za svaku tvrdnju na stepenovanoj skali, kao što su „1 = A mnogo više liči na mene“, „2 = A je malo sličniji meni“, „3 = A i B su jednako kao ja“, „4 = B je malo sličniji meni“ i „5 = B je mnogo sličniji meni“, navodi se u radu.
Nalazi pokazuju da stepenovani format prinudnog izbora daje pouzdanije rezultate i ispitanici ga smatraju manje teškim od dihotomnog formata prinudnog izbora. Takođe je manje podložan pristrasnosti odgovora i teže ga je lažirati od Likertove skale, rekao je Zhang.
„Takođe preporučujemo uključivanje opcije srednjeg odgovora kao što je „A i B su jednako kao ja“ kada se koristi format prinudnog izbora sa stepenom“, rekao je on.
Istraživanje ima implikacije za međukulturna poređenja.
„U velikim međunarodnim projektima, na primer, ispitanici u azijskim kulturama češće koriste ne-ekstremne opcije odgovora u poređenju sa svojim zapadnim kolegama“, rekao je Zhang. „Dakle, ako poredite podatke međukulturalno, poređenje bi moglo biti nevažeće zbog postojanja pristrasnosti odgovora na Likertovim skalama ocenjivanja. Format prinudnog izbora, posebno onaj sa stepenom, može efikasno da smanji pristrasnost odgovora i na taj način dovede do više pouzdana i tačna međukulturalna poređenja“.
