Novo inovativno istraživanje otkrilo je da je aktivnost različitih verzija gena izraženih u mozgu povezana sa akumulacijom proteina tau, što je obeležje Alchajmerove bolesti.
Istraživanje Medicinske škole Univerziteta u Ekseteru koristilo je novu tehnologiju sekvenciranja „dugo čitanja“ da bi napredovalo u razumevanju kako se geni eksprimiraju u mozgu, otkrivajući potencijalne nove ciljeve za razvoj lekova za lečenje demencije.
Imamo približno 20.000 gena kodiranih u našoj DNK sekvenci, ali svaki gen može biti izražen u mnogo različitih verzija – ili izoforma – koje su generisane procesom koji se naziva „alternativno spajanje“. Ovaj proces može da proizvede mnoge izoforme ekspresiranog gena spajanjem različitih delova kodirajuće sekvence u različitim kombinacijama.
U studiji objavljenoj u Nature Communications, Eketerov tim je koristio dugo čitano genetsko sekvenciranje, u kombinaciji sa novim alatima za analizu podataka koje su kreirali. Rad je naslovljen „Dugo čitano sekvenciranje transkripta identifikuje diferencijalnu ekspresiju izoforme u entorhinalnom korteksu u transgenskom modelu tau patologije.“
Nova tehnika može čitati veće i složenije sekvence genetskog materijala u jednom potezu nego ikada ranije. Ovo je omogućilo timu da mapira raznovrsnost izoformi u mozgu miševa prilagođenih da nose ljudski mutantni oblik proteina tau, sa najvećim detaljima do sada.
Osim što su pronašli stotine novih izoforma gena za koje se zna da igraju uzročnu ulogu u Alchajmerovoj bolesti, pronašli su specifične izoforme koje su povezane sa akumulacijom taua.
Zatim su uspeli da pokažu da su mnoge izoforme pronađene kod miševa različito eksprimirane u tkivu ljudskih donatora koji su umrli od Alchajmerove bolesti, pokazujući da su otkrića relevantna za ljudski mozak. Ovaj rad je podržan od strane istraživačkog granta iz Alchajmerovog istraživanja UK.
Istraživanje se zasniva na prethodnom radu tima, koji je otkrio hiljade novih izoforma u mozgu povezanih sa širokim spektrom bolesti.
Profesor Džonatan Mil sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, stariji je autor ovog rada i rekao je: „Ovo je neverovatno uzbudljivo istraživanje koje nam daje mnogo više detalja o tome kako se geni uključeni u demenciju izražavaju u mozgu i otkriva potencijalni novi lek. mete za lečenje Alchajmerove bolesti koje bi jednog dana mogle da onesposobe mehanizam kojim se tau akumulira.
„Što više saznamo o načinu na koji se geni za Alchajmerovu bolest izražavaju u mozgu, to više shvatamo koliko još ima da se otkrije, a ovaj rad je značajan korak na tom putu.
Glavni autor dr Si Kej Leung, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, rekao je: „Napredak u tehnologiji nam omogućava da mapiramo molekularne promene u mozgu detaljnije nego ikada ranije.
„Preko toga saznajemo da je složeni put ekspresije gena ključan u razvoju Alchajmerove bolesti i da bi takođe mogao da bude ključ za nove tretmane. Stavili smo našu analizu na raspolaganje kao resurs zajednici za stimulisanje daljih istraživanja u ovo područje.“
