Naučnici EPFL-a razvijaju novi pristup koji može pomoći u zaustavljanju plime otpornosti na antibiotike. „Infekcije otporne na antibiotike su odgovorne za više od milion smrtnih slučajeva svake godine, uključujući 250.000 dece mlađe od pet godina“, kaže prof. Aleksandar Persat, šef laboratorije mikrobne mehanike EPFL-a.
„Za sada, lekarima je na raspolaganju vrlo malo drugih opcija. Situacija je već katastrofalna, a ako brzo ne dođemo do efikasnog odgovora, biće mnogo gore.“
Bakterije rezistentne na više lekova često su uzrok smrti, posebno od bolničkih infekcija, onih infekcija stečenih u bolnici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi. „Svetska zdravstvena organizacija pozvala je na razvoj novih vrsta tretmana i navela je Pseudomonas aeruginosa posebno kao kritičan patogen“, kaže Persat.
P. aeruginosa je upravo meta Persatovog istraživanja. Ova bakterija može dovesti do teških infekcija među imunosupresivnim pacijentima i pacijentima koji pate od cistične fibroze (sa stopom incidencije od 70%). Štaviše, odgovoran je za 15% bolničkih infekcija. „U nekim slučajevima, krajnji antibiotici koji se koriste za lečenje infekcija P. aeruginosa – naime, kolistin – već su postali neefikasni,” kaže Persat. „To znači da ovi pacijenti imaju vrlo malo nade za oporavak.“
Otpornost na antibiotike je globalni problem javnog zdravlja. To je vođeno nekoliko faktora, uključujući prekomernu upotrebu antibiotika u poljoprivredi. „Osnovna istraživanja će igrati fundamentalnu ulogu u pronalaženju rešenja za ovaj problem, jer je to jedini način na koji će naučnici moći da odrede Ahilovu petu određenih vrsta bakterija“, kaže Persat. „Onda možemo razviti ciljane tretmane.“ Njegova istraživačka grupa je posebno fokusirana na zanemareno svojstvo bakterija: njihov osećaj dodira. Otkrili su da bakterije postaju virulentnije kada su pričvršćene za površinu.
U studiji koja se nedavno pojavila u časopisu EMBO Journal, Persat-ova istraživačka grupa je identifikovala tačne molekularne mehanizme koji omogućavaju P. aeruginosa da oseti površinu. „Bakterije se stimulišu kontaktom sa površinom, a čini se da je to važan faktor u napredovanju infekcije i osetljivosti bakterija na antibiotike“, kaže Persat. „Na primer, u drugoj studiji pokazali smo da kada P. aeruginosa naiđe na meku površinu, kao u našim plućima, formira biofilm, koji pruža idealne uslove za razvoj otpornosti na antibiotike. Naše otkriće će pomoći nama i drugim naučnicima da osmislimo nove strategije za lečenje infekcija P. aeruginosa“.
Nove klase antibiotika su očigledno potrebne za borbu protiv patogena otpornih na više lekova. Ali ovaj pristup ima svoja ograničenja, jer će pre ili kasnije, bakterije evoluirati da postanu otporne i na njih, i nastaviti da se razmnožavaju i inficiraju ljude.
Drugi pristup, koji takođe istražuje Persat, jeste da se „deaktiviraju“ bakterije – umesto da se unište – koristeći ono što se naziva antivirusnim lekovima, ili lekovima koji bakterije čine nesposobnim da izazovu infekciju, a da ne izazovu sopstvenu smrt.
