Tokom svog života, ljudi i drugi sisari imaju tendenciju da se na različite načine vezuju za druge. Psihološke teorije sugerišu da individualni ljudi pripisuju različite vrednosti svojim društvenim iskustvima, ali vrednosti koje pripisuju specifičnim međuljudskim odnosima do sada su retko istražene.
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) otkrili su potpis ponašanja koji može pomoći da se kvantifikuje društvena vrednost koju ljudi pripisuju odnosima koje su uspostavili sa određenim drugima. Njihov rad, objavljen u časopisu Psihologija komunikacije, opisuje pouzdan eksperimentalni pristup za merenje ovog potpisa i na taj način izvođenje novih psiholoških studija koje se fokusiraju na međuljudske odnose.
„Inspiracija za proučavanje odvijala se na zaobilazan način, kao što je tipično u nauci“, rekao je za Medical Kspress Joao Guassi Moreira, prvi autor rada.
„Prethodno sam objavio brojne studije o društvenom odlučivanju u kojima su pojedinci morali da donose odluke koje su uticale na dvoje bliskih. U tim studijama, posebno smo imali učesnike da donose izbore koji utiču na roditelja i prijatelja na konkurentne načine (npr. nešto što bi koristilo roditelju bi štetilo njihovom prijatelju i obrnuto).“
U svojim prethodnim studijama, Guassi Moreira i njegove kolege su primetili da mnogi ljudi ispoljavaju sklonost prema svojim roditeljima nad prijateljima i pokušali su da utvrde moguće razloge za to. Oni su pretpostavili da je ova preferencija povezana sa specifičnim karakteristikama međuljudskih odnosa njihovih učesnika.
„Odlučili smo se na ideju da bi to koliko neko vrednuje svoj odnos sa datim društvenim drugim možda jedinstveni motivator, ali nam je bilo teško proceniti vrednost na način koji je suvišan u odnosu na kvalitet veze“, rekao je Guasi Moreira.
„Ovo nas je nagovestilo na suptilno, ali važno razmatranje — da je vrednost koju vezuješ drugačija od toga kako biste mogli da cenite vezu ili koliko se toplo osećate prema njoj. Oni su, naravno, povezani, ali je neophodno obuhvata oskudicu i oportunitetne troškove, dok je poštovanje ili zadovoljstvo koje možete imati u svim odnosima praktično neograničeno.
Nadovezujući se na svoja prošla istraživanja, Guassi Moreira i Carolin Parkinson su krenuli u osmišljavanje metode kvantifikacije društvene vrijednosti međuljudskih odnosa. Posebno su želeli da identifikuju metriku vrednosti koja nije suvišna sa drugim aspektima odnosa, jer bi to omogućilo psiholozima da prouče kako vrednost koja se pripisuje odnosima utiče na ove druge aspekte.
„Takođe smo želeli da naglasimo bihevioralne markere društvene vrednosti kako bismo izbegli mešanje sa drugim aspektima odnosa koji su zasnovani na stavovima ili osećanjima (kvalitet, zadovoljstvo, toplina, itd.)“, rekao je Guasi Moreira.
„Inspiraciju smo dobili od tehnike u kognitivnoj neuronauci, u kojoj istraživači konstruišu nervni potpis — smatra se da obrazac aktivnosti raspoređen po celom mozgu selektivno kodira dati mentalni proces.
Da bi proučili i izmerili vrednost društvenih odnosa, istraživači su koristili pristup koji podseća na onaj koji koriste neuronaučnici da bi otkrili obrasce moždane aktivnosti koji podupiru specifično ponašanje ili mentalne procese. Konkretno, pokušali su da otkriju potpise ponašanja koji obuhvataju vrednost koju pojedinci pripisuju određenim aktivnostima, a zatim su pogledali kako se ovi potpisi manifestuju u njihovoj interakciji sa određenim drugima (npr., roditelj, prijatelj, itd.).
„Ovaj proces je podrazumevao pronalaženje aktivnosti koje ljudi obavljaju u svoje vreme (kao što je gledanje televizije, gledanje emisije, organizovanje svog domaćinstva, itd.), a zatim pitanje ljudi koje bi najviše, a koje najmanje verovatno radili, s obzirom na konačnu količinu slobodno vreme“, rekao je Guasi Moreira.
„Ove ocene su korišćene za procenu pondera koji opisuju vrednost svake pojedinačne aktivnosti—tj. koliko bi neko dao prioritet svakoj aktivnosti suočenoj sa ograničenim resursima (npr. imajući samo popodne vredno slobodnog vremena).“
Nakon što su ispitali vrednost koju učesnici studije pripisuju različitim svakodnevnim aktivnostima, Guassi Moreira i Parkinson su primenili ove težine kao ansambl, potpis, na ponašanja u kontekstu specifičnih međuljudskih odnosa. Da bi to uradili, posmatrali su koliko je snažno izražena težina potpisa ponašanja u odnosu svakog učesnika sa određenim drugima u njihovim životima.
„Mislim da naša studija pruža nauci o ponašanju još jedan put kada se traži mehanička specifičnost iza motivisanog ponašanja koje uključuje poznate odnose“, rekao je Moreira. „Drugačije rečeno, mislim da nam to može pomoći da napravimo preciznija predviđanja i merenja o tome zašto se ponašamo na način na koji se ponašamo sa određenim ljudima koje poznajemo u našim životima.
Nedavna studija ovog istraživačkog tima ukazuje na ponašanja koja pružaju informacije o vrednosti koju ljudi pripisuju određenim međuljudskim odnosima. U budućnosti, ovi novoidentifikovani potpisi ponašanja mogli bi se koristiti za proučavanje veze između vrednosti koju ljudi pripisuju važnim ljudima u svojim životima i drugih aspekata njihovih odnosa.
„Dali smo sve od sebe da osiguramo da pristup koji smo osmislili koristi vrednost, ali smo se na kraju samo oslanjali na ankete koje su sami prijavili koje je neko ispunio dok je bio na računaru“, dodao je Moreira.
„To ne diskredituje našu studiju, ali znači da sada kada imamo uspostavljenu proceduru za procenu društvene vrednosti, možemo da proverimo da li se ti rezultati društvenih vrednosti konvergiraju sa podacima dobijenim iz intenzivnih dizajna uzorkovanja (kao što je kada učesnici završe mnogo mikro ankete sa njihovog telefona tokom normalnog svakodnevnog života) ili sa fMRI podacima.“
Upoređujući ocene društvene vrednosti dobijene kao deo njihove studije sa podacima prikupljenim u prethodnim studijama sa velikim uzorcima učesnika, istraživači će moći da procene u kojoj meri odražavaju vrednost koju ljudi pripisuju odnosima. Na primer, Guassi Moreira i Parkinson planiraju da istraže kako su rezultati društvenih vrednosti koje su oni izveli usklađeni sa prirodnijim ponašanjem i neurobiološkim korelatima vrednosti (fMRI).
