Predstave o dodoima često su prikazivane kao smešne i glupave, dok se njihovo ime sada koristi kao sinonim za neinteligentnost. Međutim, istraživanje ukazuje na to da su dodoi možda bili nepravedno optuženi.
Nakon detaljnog proučavanja literature koja datira 400 godina unazad, istraživači iz Velike Britanije rade na ispravljanju pogrešnog mišljenja o dodoima. Otkrili su da su dodoi bili daleko od spori i glupih ptica.
Analiza kostiju sugeriše da je tetiva na nogama dodoa bila veoma jaka, što je slično tetivama ptica koje danas trče i penju se po drveću. Ovo ukazuje na to da je dodo bio aktivna i brza životinja, suprotno prethodnim verovanjima.
Većina informacija o dodoima potiče iz zapisa holandskih mornara, umetničkih prikaza i fragmentiranih ostataka. Zbog svoje neobičnosti i brzog izumiranja, ovi ptice su decenijama bile smatrane mitskim bićima.
Ptičji paleontolog Džulijan Hjum iz Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji ističe da, iako je o dodoima napisano mnogo, malo se zna o njihovom stvarnom životu.
Godinama je postojala kontroverza oko toga koliko vrsta dodoa zapravo postoji. Međutim, istraživanje koje je sprovedeno na uzorcima širom Velike Britanije, kao i analiza pisanih zapisa, pomoglo je u razrešenju ove taksonomske zagonetke.
Otkriveno je da su kako dodoi (Raphus cucullatus) tako i njihov najbliži rođak, Rodrigez pasijans (Pezophaps solitaria), pripadali porodici golubova i golubica. Ova grupa ptica, osim svojih karakterističnih sposobnosti kao golubova glasnika, pokazala je i određeni nivo inteligencije.
Mark Jang, evolucioni biolog sa Univerziteta Sautempton, istražujući pisane izveštaje o životim dodoima, navodi da su ove ptice bile brze i volele su šume.
Suprotno stereotipima o glupoj i neprilagođenoj životinji, dodoi su bili savršeno prilagođeni svom okruženju. Međutim, dolazak ljudi na ostrva donoseći sa sobom invazivne vrste poput pacova, mačaka i svinja, doveo je do njihovog brzog izumiranja.
Poslednje zabeleženo viđenje dodoa datira iz 1662. godine, nakon čega su ove ptice i njihova jaja postali plen novih stanovnika ostrva. Slična sudbina zadesila je i pasijans veličine labuda, koji je izumro do 1770. godine.
Ova priča se ponavlja širom sveta, gde mnoge vrste, poput inteligentnog kea papagaja i retkih insekata, postaju žrtve ljudske aktivnosti i invazivnih vrsta koje prete njihovom opstanku – proces koji doprinosi šestom masovnom izumiranju na Zemlji.
Brojne vrste su trenutno ugrožene zbog invazivnih grabežljivaca koje su ljudi uneli u njihova prirodna staništa.
Nil Gostling ističe da je dodo bio prva zabeležena životinja koja je nestala zbog delovanja ljudi, što je bio alarmantan signal za ljudsku moć nad prirodom.
Ovaj pregled istraživanja samo je deo šireg projekta koji ima za cilj da se sazna više o izumrlim vrstama i da se eventualno pomogne u očuvanju današnjih ugroženih ptica.
