Svake godine oko 400 žena umre od raka jajnika u Finskoj, dok je odgovarajuća brojka za Evropu više od 40.000. Rak jajnika je genetski veoma heterogena bolest, što ga čini izuzetno teškim za proučavanje i lečenje. Prognoza je posebno loša kod seroznog karcinoma jajnika visokog stepena (HGSC), podtipa raka jajnika. Manje od 40% pacijenata sa ovim podtipom preživi pet godina nakon dijagnoze.
Istraživači su mogli da klasifikuju HGSC tumore u tri grupe na osnovu genomskih promena. Grupe se razlikuju po intracelularnim signalnim putevima, načinima na koje tumori rastu i odgovoru na lečenje. Nalazi mogu pomoći da terapije postanu preciznije i pomognu pacijentima sa HGSC.
Rezultati zajedničke studije koju su sproveli Univerzitet u Helsinkiju, Univerzitetska bolnica Turku, Univerzitetska bolnica HUS Helsinki, Univerzitet u Turkuu i Univerzitet u Kopenhagenu objavljeni su u Cancer Cell u maju.
„Prethodne studije nisu identifikovale opšte prihvaćene podgrupe HGSC tumora koje bi omogućile ciljano lečenje na isti način kao, na primer, kod raka dojke. Naša studija je korak napred u identifikaciji efikasnih ciljanih terapija“, kaže profesor sistemske biologije Sampsa Hautaniemi sa Univerziteta u Helsinkiju.
Istraživači su analizirali genomske podatke o tumorima raka prikupljene u projektu DECIDER od 148 pacijenata sa HGSC lečenih i regrutovanih u Univerzitetskoj bolnici Turku. U zavisnosti od stadijuma razvoja, podelili su tumore u tri evoluciona stanja: evoluirajuća, održavajuća i adaptivna. Klasifikacija je zasnovana na obrascu širenja tumora i njihovom razvoju u metastazama. U zavisnosti od grupe, populacije raka su rasle u kombinacijama ili genetski različitih ili klonskih ćelija. Ove kombinacije su ili nastavile da se razvijaju u metastazama ili su ostale nepromenjene.
Istraživači su identifikovali signalne puteve karakteristične za svaku grupu tumora, koji ove tumore čine biološki različitim.
„Postoje ciljani lekovi koji se već koriste u kliničkoj upotrebi za mnoge od njih. Pokazali smo da je jedan signalni put, PI3K/AKT, posebno važan za određene pacijente. Iako je važnost ovog puta poznata, nije se znalo ko je najviše verovatno će reagovati na lečenje usmereno na ovaj signalni put. Na osnovu naših nalaza, mi smo u mogućnosti da bolje identifikujemo podgrupu pacijenata koji će verovatno imati koristi od takvog lečenja“, kaže postdoktorski istraživač Jaana Oikonen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Studija pristupa ovom pitanju iz perspektive evolucije tumora, odnosno kako se tumor razvija i širi u nove metastaze. Ovaj pristup je trenutno važan u istraživanjima o HGSC-u jer je dostupno znanje u velikoj meri zasnovano na studijama sa malim brojem uzoraka ili pacijenata.
„Skup podataka koji smo analizirali bio je jedan od najvećih, ako ne i najveći, do sada u pogledu uzoraka tumora HGSC. Ovo je još jedan pokazatelj kapaciteta za istraživanje najvišeg nivoa u Finskoj uprkos našoj maloj populaciji“, kaže Hautaniemi .
„Naša otkrića unose red u genomski haos HGSC. Sada će čitavo polje istraživanja napredovati brže, što će olakšati ciljane terapije. Naravno, ima još posla. Sprovode se dalja istraživanja, npr. , koji bi bio najlakši način da se pacijenti klasifikuju u tri identifikovane grupe“, kaže postdoktorski istraživač Aleksandra Lahtinen sa Univerziteta u Helsinkiju.