Istraživači sa Instituta za eksperimentalnu medicinu u laboratoriji Thalamusova, koristeći model stresa kod glodara, otkrili su da izlaganje stresnom događaju izaziva trajno povećanje neuronske aktivnosti u talamičkom jezgru, posebno u paramentrikularnom talamusu (PVT). Ova promena u aktivnosti traje nekoliko dana nakon što životinje dožive stresor, što je neuobičajeno u odnosu na tipične neurološke odgovore koji podrazumevaju brzu kompenzaciju povećane aktivnosti kroz inhibicijske mehanizme.
Ono što je posebno važno u ovom istraživanju jeste otkriće da produžena aktivnost PVT-a dovodi do značajnih promena u ponašanju životinja. Miševi su pokazali znakove nemira tokom budnosti, poremećeno ponašanje pre spavanja, kao i produženi početak spavanja. Zanimljivo je da je selektivno inhibiranje PVT-a samo jedan sat nakon stresnog događaja sprečilo povećanje ove aktivnosti, te su se ponašanja životinja normalizovala.
Ovaj nalaz predstavlja ključni uvid u to kako stres može izazvati trajne promene u mozgu, što otvara mogućnosti za razvoj novih terapijskih pristupa za poremećaje povezane sa stresom, kao što su posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). S obzirom na to da se u mozgu obično pojavljuju kompenzatorski mehanizmi za smanjenje prekomerne aktivnosti, ovo otkriće ukazuje na postojanje specifičnog mehanizma koji omogućava dugoročne promene u neuronskoj aktivnosti u određenim delovima mozga, i to čak u odsustvu izraženih fluktuacija u sećanjima.
PVT, specifična struktura u talamusu, deluje kao integrator stresa, budnosti i motivacije, te služi kao centar kroz koji signali stresa dolaze do ključnih regija mozga kao što su amigdala, prefrontalni korteks, hipokampus i nucleus accumbens. Ove regije kontrolišu različite aspekte ponašanja, uključujući emocionalne reakcije, motivaciju i kogniciju. Zbog ove ključne uloge PVT-a u emocionalnim i motivacionim procesima, istraživanje njegove aktivnosti nakon stresa može pružiti vredne informacije o mehanizmima koji stoje iza dugoročnih emocionalnih promena izazvanih traumom.
Studija je korišćenjem modela sa stresorom u obliku mirisa predatora (lisice) pokazala da se kod miševa razvijaju simptomi koji podsećaju na akutni stresni poremećaj, uključujući negativno raspoloženje, izbegavanje i poremećaje u spavanju. Ovi fenomeni podsećaju na rane promene u ponašanju koje se često javljaju nakon traumatičnih događaja, kao što su nesreće ili napadi. Zanimljivo je da se specifične promene u ponašanju javljaju i u kasnijim fazama, što se može povezati s razvojem posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Jedan od ključnih izazova u lečenju PTSP-a i drugih poremećaja izazvanih stresom jeste razumevanje neuronskih mehanizama koji omogućavaju trajne promene u ponašanju. Dok mnoge studije istražuju kako mozak kodira sećanja, još uvek nije jasno kako se ove fluktuacije u neuronskoj aktivnosti mogu povezati s trajnim emocionalnim promenama. Ova studija sugeriše da, u slučaju stresa, može doći do dugotrajnog povećanja aktivnosti u određenim mozgovima, što dovodi do trajnijih promena u ponašanju, nezavisno od memorijskih traga.
Ova istraživanja pružaju nove mogućnosti za razvoj terapija koje bi mogle modulisati aktivnosti PVT-a, što bi moglo da poboljša tretmane za anksioznost izazvanu stresom, kao i za druge poremećaje vezane za traumatske događaje. Inhibicija PVT-a čak i nekoliko dana nakon stresnog događaja pokazala je potencijal za terapijski učinak, čime se otvara prostor za kasniji razvoj tretmana koji bi mogao biti efikasan i nekoliko dana nakon traumatskog događaja.
U konačnici, ovo istraživanje pruža ključne informacije o tome kako stres može izazvati trajne promene u ponašanju kroz dugoročnu promenu u aktivnosti određenih regija mozga. Razumevanje ovog mehanizma omogućava dublje razumevanje neurobioloških osnova PTSP-a i povezanih poremećaja, otvarajući put za nove terapijske pristupe koji bi mogli efikasnije lečiti ove poremećaje.
