Međunarodni tim paleontologa napravio je značajno otkriće u fosilima koji nude ključne informacije o evolucionom pomaku od kostiju vilica zgloba do kostiju srednjeg uha kod ranih sisara.
Nalazi objavljeni u časopisu Priroda pružaju jasniji uvid u evoluciju sluha kod oblika sisara.
Fosili iz jurskog perioda su dve različite vrste: nova vrsta slična morganukodontanu i pseudotribosfenična vrsta šuoteriida. Uzorci pokazuju uočljive fizičke karakteristike, što ukazuje na postepenu promenu funkcije viličnog zgloba ka specijalizaciji za sluh.
„Značaj ovog otkrića je da obe vrste imaju srednje uši donje čeljusti (MdME), a vrste slične morganukodontanu imaju nove postdentarne koštane strukture“, rekla je autorka profesorka Patricia Vickers-Rich sa Monash Universiti School of Earth, Atmosphere and Environment.
„Ova vrsta gubi funkciju nosivosti svog zglobno-kvadratnog zgloba, dok vrsta shuotheriid pokazuje karakteristike pogodne za čisto slušnu funkciju“, rekla je ona.
Fosili nude važne dokaze o prelaznim fazama u evoluciji srednjeg uha sisara. Progresivni pad nosivosti glavnog zgloba vilice dovodi do odvajanja postdentarnih kostiju od zubnog.
Nalazi revidiraju prethodne ideje o prvobitnom stanju srednjeg uha sisara. Istraživanje poboljšava razumevanje razvoja oblika sisara rešavanjem pitanja vezanih za evoluciju srednjeg uha kod bliskih rođaka sisara.
„Proučavanje prelaznih faza u evolucionoj istoriji je ključno“, rekao je profesor Vikers-Rič.
„Fosili pokazuju inkrementalne modifikacije koje demonstriraju složen proces adaptacije koji je rezultirao naprednim slušnim sistemima koji se nalaze kod savremenih životinja.
Rezultati takođe pružaju uvid u to kako su tkiva kao što je okoštala Mekelova hrskavica pomogla u prelasku sa pokreta vilice na sposobnost sluha.
Istraživači mogu da prate stabilnu evoluciju koščica srednjeg uva proučavanjem osobina kao što je medijalno pomeranje kvadrata u odnosu na zglob.
Koautor dr Tomas Rič iz Muzeja Victoria Research Institute je rekao: „Novo prepoznati dobro očuvani fosili iz kineske jure značajno pojašnjavaju kako je došlo do jedne od najznačajnijih tranzicija u istoriji kičmenjaka; naime, transformacija mnogih višestruke kosti u donjim čeljustima gmizavaca postale su sitne kosti u srednjim ušima sisara.“
Istraživački tim naglašava da su ovi nalazi važan napredak u našem razumevanju evolucije sisara. Istraživači imaju za cilj da steknu bolji uvid u zamršene procese koji su uticali na razvoj sluha kod ranih životinja kada se otkrije više fosilnih dokaza kroz tekući terenski rad i istražna istraživanja.
