Crnkinje i druge osobe sa kovrdžavom kosom nailaze na ogroman i zbunjujući niz opcija za negu kose. Saveti o najboljim proizvodima za upotrebu za određeni tip kose često su kontradiktorni, a rezultati mogu biti veoma promenljivi. Sada naučnici uvode red u ovaj haos tako što identifikuju svojstva kao što je broj lokna ili zavojnica u datoj dužini kose koja bi na kraju mogla pomoći korisnicima da izaberu savršen proizvod i postignu konzistentne rezultate.
Istraživači će danas predstaviti svoja otkrića na prolećnom sastanku Američkog hemijskog društva (ACS). ACS proleće 2023. je hibridni sastanak koji se održava virtuelno i lično od 26. do 30. marta.
„Kao Afroamerikanac, rođena sam sa veoma kovrdžavom, naizgled nepopravljivom kosom, a druge nacionalnosti mogu posedovati slična svojstva kose“, kaže dr Mišel Gejns, glavni istraživač projekta. Gejns se nekada oslanjala na hemijske relaksatore da bi ispravila svoje dlake, ali je prestala kada je zatrudnela. Tada se suočila sa ogromnom raznolikošću proizvoda dostupnih za stilizovanje i negu prirodne kose. Ograničene smernice o najboljim opcijama za njen određeni tip kose, i kontradiktorni saveti prijatelja, IouTube video snimci i drugi resursi, nisu pomogli ovoj situaciji.
Jasno je, kaže Gejns, da postoji velika praznina u znanju koju treba zatvoriti, pa je ona krenula da je popuni. „Kao hemičar polimera i naučnik o materijalima, mislila sam da bi bilo sjajno pokrenuti projekat gde bih mogla da proučavam nijanse svoje kose, jer sam osećala da to nije baš dobro shvaćeno“, kaže ona.
Većina prethodnih istraživanja o svojstvima obavljena je na talasastim ili ravnim pramenovima belaca ili azijskih ljudi, kaže Gaines, koji je na Spelman koledžu, istorijski crnačkom koledžu za žene. Manje se zna o onome što se tradicionalno naziva „afričkom“ kosom, kaže ona, iako su istraživači iz bolnice Groote Schuur i Univerziteta u Kejptaunu u Južnoj Africi objavili neke nalaze.
L’Oreal, kao i poznati frizer Andre Valker i drugi, razvili su sisteme za klasifikaciju različitih tipova kose. Vokerov sistem se kreće od pravog do uvrnutog, kategorija koja uključuje čvrste zavojnice i cik-cak niti sa ugaonim krivinama. Iako neki ljudi veruju da sve ove metode klasifikacije daju prednost glatkijem i ravnijem izgledu – pristrasnost sa istorijskim vezama sa preferencijalnim tretmanom porobljenih ljudi koji su imali ravniju kosu i svetliju kožu – oni imaju za cilj da pomognu korisnicima da izaberu najpogodniji proizvodi za negu kose. Gejns je smatrao da ovi sistemi dobro funkcionišu za ravnu i talasastu kosu, ali im je nedostajala nijansa da se razlikuju mnoge varijante kovrdžave i uvrnute kose.
Gejns je želela da vidi da li može da identifikuje razlike u svojstvima osim oblika i zategnutosti kovrdža, a zatim da te razlike iskoristi da razvije precizniji i kvantitativniji sistem klasifikacije. Studenti na Spelmanu su željno stajali u redu da pomognu. Gejns i njena učenica Imani Pejdž sarađuju sa dr Alfredom Krosbijem i dr Gregorijem Grejsonom na Univerzitetu Masačusets Amherst; njihova stručnost obuhvata karakterizaciju svojstava materijala i modelovanje složenih materijala i meke materije.
Tim je izmerio mehanička svojstva talasastih, kovrdžavih i uvrnutih dlačica pomoću analizatora teksture i dinamičkog mehaničkog analizatora. Ovi instrumenti mere silu, napon i druge parametre dok se pramen prvo odmotava, a zatim rasteže dok se ne pokida.
Između ostalih otkrića, tim je nedavno prijavio rezultate za „odnos rastezanja“, novi parametar koji su razvili da kvantifikuju i uporede silu koja je potrebna za odmotavanje pramena dok ne postane ravno. Utvrđeno je da je taj odnos zanemarljiv za ravnu kosu (pošto ne može da se neuvije), oko 0,8 za talasastu, 1,1 za kikistu i 1,4 za kovrdžavu. Ovo merenje bi se stoga moglo koristiti kao indikator početne kovrčavosti uzorka, pružajući kvantitativni način za razlikovanje ovih tipova.
Tim je takođe merio geometrijska svojstva, kao što su prečnik, poprečni presek i 3D oblik niti, koristeći optičku mikroskopiju, skenirajuću elektronsku mikroskopiju (SEM) i kameru. Pored toga, istraživači su razvili nove parametre, uključujući broj kompletnih talasa, uvojaka ili zavojnica – poznatih kao konture – koje su izmerili na dužini kose od 3 cm. Otkrili su da talasasta kosa ima manje od jedne pune konture u toj dužini, kovrdžava ima oko dve, a nakrivljena/kodljiva kosa ima otprilike tri ili više. Rezultati sugerišu da će ljudi moći da klasifikuju sopstvenu kosu prebrojavanjem kontura, kaže Gejns.
U najnovijem radu, Gaines je počeo da ispituje sloj koji štiti površinu svakog vlakna kose. Poznata kao kutikula, sastoji se od ravnih ćelija koje se preklapaju jedna sa drugom, poput šindre. Kutikule imaju prirodnu tendenciju da se reverzibilno otvaraju i zatvaraju kada su izložene vodi, šamponu i balzamu. Međutim, prekomerno zadržavanje kiseline i vlage može izazvati trajno oštećenje zanoktica, uzrokujući da one ostanu nepovratno podignute, čime se otkriva unutrašnji korteks vlakna dlake. Nepovratno podignute zanoktice, i zanoktice koje se lako otvaraju i zatvaraju, čine pramen poroznijim, što uzrokuje više upijanja vlage. Gainesovi preliminarni nalazi pokazuju da su slojevi zanoktice veći i udaljeniji kod talasaste kose nego kod kovrdžave i kovrdžave kose. Takođe, ivice zanoktice su glađe kod talasaste kose. Ovi nalazi bi mogli pomoći istraživačima da objasne zašto se kovrdžave i kovrdžave brave suše brže od talasastih i ravnih pramenova. Na kraju, Gejns se nada, nalazi tima će identifikovati najbolje parametre za programere da dizajniraju i za potrošače da izaberu najprikladnije proizvode za svaku od neverovatno raznolikih kategorija kose.
