Kvartet hidrologa i geonaučnika sa Helmholc centrom za istraživanje životne sredine-UFZ, razvio je novi način za procenu sklonosti reka da izazovu ekstremne poplave.
U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, Stefano Baso, Ralf Merz, Larisa Tarasova i Arianna Miniussi razvili su pristup zasnovan na analizi strujnih mreža. Cedric David i Renato Frasson, sa Laboratorijom za mlazni pogon CIT-a, objavili su članak News & Views u istom izdanju časopisa koji opisuje rad tima u Njemačkoj.
Istraživači su započeli svoj rad navodeći da su rečne poplave jedna od najčešćih i razornih prirodnih opasnosti, koja svake godine pogađa milione ljudi širom sveta. Takođe su primetili da je predviđanje rizika od ekstremnih poplava na mestima na kojima ih ranije nije bilo izazovan poduhvat koji zahteva temeljno razumevanje faktora koji mogu uticati na stvaranje i širenje poplava.
Oni ističu da je jedan od takvih faktora prostorna organizacija potočnih mreža—kako se voda distribuira i usmerava kroz pejzaž može igrati vitalnu ulogu u veličini katastrofe povezane sa datom poplavom.
Da bi napravila bolja predviđanja, istraživačka grupa predlaže novi metod za procenu sklonosti reka da generišu ekstremne poplave na osnovu analize dugoročnih hidroloških zapisa i modela zasnovanih na procesima za procenu opasnosti od poplava.
Koristeći podatke iz preko 3.000 rečnih slivova širom Evrope i SAD, tim je otkrio da su bili u stanju da pokažu da struktura potočnih mreža i tipovi rečnog toka kontrolišu pojavu poplavnih podela – pragova ispuštanja koji označavaju prelazak sa postepenog do naglog povećanja jačine poplava.
Istraživači su takođe otkrili da je veća verovatnoća da će se podele poplava pojaviti u slivovima sa visokom gustinom drenaže, koji takođe imaju niske nagibe kanala, visok eksponent recesije hidrografa i velike varijacije u dnevnim proticajima. Takve metrike odražavaju suštinska svojstva rečnih slivova koja utiču na njihovu sposobnost da skladište i ispuštaju vodu tokom poplava.
Istraživačka grupa zaključuje da se ekstremne poplave mogu predvideti analizom uobičajene dinamike protoka reka, bez oslanjanja isključivo na evidenciju o poplavama iz prošlosti. Metoda bi mogla da poboljša upravljanje rizikom od poplava i pomogne u razvoju strategija prilagođavanja u svetu koji se menja gde se očekuje da će ekstremne poplave postati češće i teže.
