Hronična bolest bubrega (CKD) je snažan kardiovaskularni faktor rizika i često je praćena hipertenzijom i dijabetesom. Uprkos rasprostranjenosti bolesti – 10 procenata pojedinaca širom sveta pati od CKD – do sada postoje ograničeni alati za merenje srčanog rizika za pacijente sa CKD. Utvrđeno je da je novi model proteomskog rizika za kardiovaskularne bolesti tačniji od trenutnih metoda merenja srčanog rizika, prema novoj studiji koju su vodili istraživači sa Medicinskog fakulteta Perelman na Univerzitetu u Pensilvaniji. Studija objavljena danas u European Heart Journal.
Istraživači iz Penna razvili su model koristeći proteomiku, istraživanje proteina velikih razmera. Proteini deluju kao vrsta biomarkera, koji se može koristiti za identifikaciju bolesti u telu. Istraživači su proučavali skoro 5.000 proteina kod 2.667 učesnika sa CKD iz kohorte hronične bubrežne insuficijencije (CRIC) i kohorte rizika od ateroskleroze u zajednicama (ARIC). Svi učesnici su imali CKD i nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti na početku studije.
Tim iz Penna, Džonsa Hopkinsa i Univerziteta Kalifornije u San Francisku, koristio je kap krvi učesnika da predvidi rizik od srčanog udara. Sa modelom, oni su procenili 4.628 jedinstvenih proteina kako bi pronašli koji bi najbliži mogli da pomognu u identifikaciji rizika od kardiovaskularnih bolesti. Od tih hiljada procenjenih proteina, istraživači su koristili metode mašinskog učenja da bi izabrali 32 proteina koji su činili njihov model proteomskog rizika. Utvrđeno je da ti specifični proteini najbolje pomažu da se ukaže na nivo rizika pacijenta od srčanog udara, srčane insuficijencije, moždanog udara ili čak kardiovaskularne smrti kod onih sa CKD.
„Budućnost je svetla. U eri personalizovane medicine, ovi nalazi ukazuju na novi put za buduća istraživanja terapijskih ciljeva“, rekao je Rajat Deo, MD, MTR, vanredni profesor kardiovaskularne medicine u Penn Medicine. „Mogućnost personalizacije procene rizika za pojedinačne pacijente sa CKD je prvi korak ka skaliranju ovoga za veće zdravstvene sisteme.“
Utvrđeno je da je ovaj novi model tačniji u identifikaciji onih koji su izloženi riziku od budućih kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa ACC/AHA združenom kohortnom jednačinom (PCE) iz 2013. godine—koja pruža skup smernica za najbolje prakse u merenju kardiovaskularnog rizika—i modifikovani PCE koji je uključivao procenjenu brzinu glomerularnog filtrata (eGFR). eGFR omogućava doktorima da znaju koliko je određenog otpadnog proizvoda, zvanog kreatinin, u nečijoj krvi.
Oni sa najvišom merom predviđenog rizika imali su uočenu stopu kardiovaskularnih događaja od 60 procenata tokom 10 godina. Pouzdana identifikacija tako visokorizičnih pojedinaca bez prethodne istorije kardiovaskularnih bolesti će nesumnjivo biti od velikog interesa za pacijente i njihove pružaoce usluga za preventivne mere.
Ne samo da je studija pokazala da je ovaj model tačniji u poređenju sa trenutnim pristupima, istraživači su bili u mogućnosti da identifikuju nekoliko proteina, poput proteina srednjeg sloja hrskavice 2 (CILP2), koji se mogu koristiti u budućim istraživanjima za identifikaciju srčanog rizika ili biti meta za nove terapije.
Svi podaci povezani sa ovom studijom biće javno dostupni. „Sve to postavljamo istraživačima širom sveta kako bi mogli da pristupe i naprave dalje korake u ovoj oblasti“, rekao je Deo.
