Američka farmaceutska kompanija Eli Lilli objavila je prošle nedelje da je videla ohrabrujuće rezultate kliničkog ispitivanja svog novog leka za Alchajmerovu bolest. Prema navodima kompanije, njihov eksperimentalni lek, donanemab, pokazao je u kasnoj fazi ispitivanja da usporava kognitivni pad za 35%. Iako ovi rezultati zvuče obećavajuće, puni podaci još nisu objavljeni, tako da još mnogo toga ne znamo.
Donanemab deluje tako što cilja na uobičajeni znak Alchajmerove bolesti u mozgu: amiloidne plakove.
Beta-amiloid je protein koji igra važnu ulogu u funkciji mozga za svakoga. Ali kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, beta-amiloid postaje toksičan – spaja se zajedno i narušava vezu između moždanih ćelija i njihove funkcije. To dovodi do kognitivnih problema kao što je gubitak pamćenja.
Donanemab koristi imuni sistem tela da cilja ove amiloidne plakove i ukloni ih iz mozga, a pritom takođe uspeva da smanji pad uzrokovan bolešću. Ali ono što je najvažnije u vezi sa ovim novim lekom je da se vezuje samo za štetne, uspostavljene plakove, ostavljajući druge oblike beta-amiloida na miru.
Ispitivanje je sprovedeno na 1.182 osobe koje su imale rane simptome Alchajmerove bolesti i plakove koji se mogu otkriti u mozgu. Polovina učesnika primala je početnih 700 mg donanemaba intravenozno svake četiri nedelje za prve tri doze, zatim 1400 mg svake četiri nedelje nakon toga. Druga polovina učesnika je dobila placebo tretman.
Trajanje tretmana svakog učesnika je određeno merenjem plakova u mozgu. Prestali su sa lečenjem tek kada se smatralo da su plakovi u njihovom mozgu očišćeni. Nešto više od polovine učesnika završilo je kurs lečenja nakon godinu dana. Još 20% učesnika završilo je lečenje nakon 18 meseci — što znači da je lek bio u stanju da postigne određeni nivo klirensa plaka za 72% učesnika koji su dobili donanemab.
Skoro polovina učesnika koji su uzimali donanemab nisu pokazivali znake povećanja težine svoje bolesti nakon godinu dana. Za poređenje, ovo je bilo tačno za samo 29% placebo grupe. Važno je da se pokazalo da donanemab usporava klinički i funkcionalni pad za 35% u svim slučajevima onih koji su uzimali puni kurs donanemaba, u poređenju sa placebo grupom.
Takođe se pokazalo da su, u poređenju sa placebo grupom, učesnici koji su uzimali lek imali 40% manji pad u svojoj sposobnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti nakon 18 meseci, uz 39% manji rizik od napredovanja u sledeću fazu bolesti.
Istraživači su zatim fokusirali dalju analizu na dodatnih 552 pacijenta koji su imali visoke nivoe taua u mozgu (mali protein koji se obično koristi kao marker progresije i težine Alchajmerove bolesti). Otkrili su da je, kada su podaci kombinovani sa učesnicima koji su imali srednje tau nivoe, kognitivni pad usporen za 22%, u poređenju sa 35% za početnu studijsku kohortu.
Međutim, ispitivanje je takođe pokazalo da lek ima zabrinjavajuće neželjene efekte. Na primer, oko 24% učesnika je iskusilo oticanje mozga, dok je 31% iskusilo mikrohemoragije. Ovi neželjeni efekti su bili opasni u oko 1,6% slučajeva, što je dovelo do tri smrti.
Sve u svemu, ovi rezultati zvuče ohrabrujuće. Ali važno je napomenuti da potpuni rezultati ispitivanja faze 3 za donanemab tek treba da budu objavljeni, tako da je najbolje sačekati do tada da biste razumeli više o ovom leku.
Donanemab nije prvi razvijen lek koji cilja na amiloid. Dva druga leka koji deluju koristeći sličan mehanizam odobrena su za upotrebu u poslednjih nekoliko godina. Ali oba su imala nešto drugačije rezultate u poređenju sa donanemabom.
Prvi lek, nazvan adukanumab, je doveo do smanjenja plakova u mozgu. Ali bilo je kontroverzi kada su u pitanju rezultati ispitivanja, jer je efikasnost leka postala značajna tek kada su određene podgrupe pacijenata isključene (ili uključene) iz analize — kao što su pacijenti koji su odustali. Lek je dalje odobren, uprkos činjenici da je njegova klinička korist mogla biti ograničena.
Drugi lek, lekanemab, koji je ranije ove godine odobrila američka Uprava za hranu i lekove, pokazao je da smanjuje i plakove i pad uzrokovan bolešću u ranoj Alchajmerovoj bolesti.
Učesnici u ispitivanju lekanemaba imali su 27% sporiju stopu kognitivnog pada nakon 18 meseci lečenja. Takođe se pokazalo da lek usporava pad u meri svakodnevnog života za 37% nakon tretmana u poređenju sa placebo grupom. Ali dok je lekanemab imao relativno lošije rezultate u poređenju sa donanemabom, imao je i manji udeo neželjenih incidenata.
Iako rezultati donanemaba mogu biti obećavajući za svakoga kome je dijagnostikovana Alchajmerova bolest ili ko može biti izložen riziku, još uvek postoji mnogo istraživača koji ne znaju – kao što je zašto izgleda da donanemab deluje drugačije kod različitih ljudi. Takođe trenutno nema podataka koji pokazuju koji pacijenti mogu imati najviše koristi od ovog tretmana. Jedini izuzetak od ovoga su podaci koji pokazuju da su pacijenti sa manje teškom bolešću (što je naznačeno nivoima tau i simptomima) imali više koristi od onih sa težim oboljenjem. Ovo sugeriše da donanemab može najbolje da deluje kada se daje pacijentima koji imaju amiloidne plakove rano.
Takođe nemamo načina da saznamo koji pacijenti su u većem riziku od razvoja opasnih neželjenih efekata, niti da li upotreba donanemaba kod pacijenata bez simptoma, ali ustanovljenih plakova, deluje preventivno. Na kraju, takođe ne znamo da li i kada se plakovi mogu ponovo pojaviti, ili da li su ovi efekti trajni.
Dalje studije će morati da se fokusiraju na istraživanje ovih nepoznanica, uz sagledavanje onoga što ovaj tretman čini uspešnim. Ipak, rezultati ovog ispitivanja jasno pokazuju da je rana intervencija i ciljanje promena desnog mozga u pravo vreme ključni kada je u pitanju Alchajmerova bolest. Zaista, možda u kombinaciji sa skriningom za biomarkere rizika od Alchajmerove bolesti, novi lekovi mogu omogućiti naučnicima da zaustave bolest pre nego što ona počne.
