Eksperimentalni lek koji cilja na genetsku varijantu povezanu sa Parkinsonovom bolešću nije imao efekta na pacijente, prema rezultatima novog kliničkog ispitivanja objavljenog u The Lancet Neurology.
Parkinsonova bolest, poremećaj mozga koji uzrokuje nekontrolisane pokrete kao što su drhtanje, ukočenost i poteškoće sa ravnotežom, pogađa skoro milion ljudi u SAD, prema Parkinsonovoj fondaciji.
Podskup Parkinsonove bolesti je povezan sa mutacijama u genu GBA1, ali tačno kako ta mutacija dovodi do Parkinsonove bolesti još uvek nije u potpunosti poznato.
Pacijenti sa GBA1 mutacijama mogu imati agresivniji tok Parkinsonove bolesti. Poznato je da GBA1 kontroliše proizvodnju glukocerebrozidaze, enzima esencijalnog za funkciju lizozoma, to jest, razbijanje velikih molekula i njihovo uklanjanje iz tela. Nedostatak glukocerebrozidaze može dovesti do akumulacije glukozilceramida, jednog od supstrata enzima, što dovodi do lizozomalne disfunkcije. Pretklinički podaci su podržali pozitivan efekat smanjenja nivoa glukozilceramida na biologiju bolesti.
U studiji, istraživači su pokušali da shvate da li bi eksperimentalni lek venglustat, koji inhibira sintezu glukozilceramida, imao bilo kakav uticaj na pacijente sa Parkinsonovom bolešću povezanom sa GBA1.
„Parkinsonova bolest nije bolest sa jednim genom. Međutim, postoji veliki broj genetskih varijanti koje su jasno povezane sa povećanim rizikom od Parkinsonove bolesti, a GBA1 je veoma visoko na listi“, rekla je Tanja Simuni, MD, Arthur C. Nielsen, Jr., istraživač Parkinsonove bolesti i poremećaja kretanja, direktor Centra za Parkinsonovu bolest i poremećaje kretanja i koautor studije. „Ova studija je bila prva genetski ciljana terapijska studija za Parkinsonovu bolest koja je koristila zaista personalizovanu terapijsku intervenciju.“
Kao deo studije, više od 200 ljudi u 52 različita medicinska centra širom sveta sa Parkinsonovom bolešću povezanom sa GBA1 dobijalo je ili venglustat ili placebo jednom nedeljno tokom godine. Iako se smatralo da je venglustat bezbedan sa samo manjim neželjenim efektima, prema nalazima nije imao nikakve korisne efekte.
„Uprkos činjenici da je, biološki, lek uradio ono što je trebalo da uradi i smanjio ciljni nivo enzima, nalazi studije su bili negativni“, rekao je Simuni. „Studija je bila veoma dobro osmišljena i izvedena, a rezultat nam daje samopouzdanje da kažemo da lek nije funkcionisao jer ovaj konkretan način modifikacije GBA1 puta ne funkcioniše, nedvosmisleno.
Rezultati ne negiraju dokazanu povezanost između GBA1 varijanti i Parkinsonove bolesti, rekao je Simuni, a buduća istraživanja će se fokusirati na ciljanje gena na različite načine.
„Ova studija je bila uspešna jer je bila prva te vrste i takođe je regrutovala veliki broj pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa ovom varijantom gena, što je vredno pažnje jer genetsko testiranje nije standard za lečenje Parkinsonove bolesti“, rekao je Simuni. „Negativne studije su frustrirajuće, ali od njih mnogo učimo.“
