Prošlo je više od tri decenije, ali još uvek postoje samo dva tretmana za moždani udar: ili brza upotreba leka za razbijanje ugruška koji se zove tPA ili hirurško uklanjanje ugruška iz mozga mehaničkom trombektomijom. Međutim, samo 5% do 13% procenata slučajeva moždanog udara zaista ispunjava uslove za ove intervencije.
„Moramo biti uporni u našim istraživanjima kako bismo pronašli novu terapiju za moždani udar“, kaže Rajkumar Verma, magistar farmacije, dr, docent, odeljenje za neuronauku na UConn School of Medicine koji radi u saradnji sa univerzitetima Profesor dr Raman Bahal na Odseku za farmaceutske nauke na UConn School of Pharmacy. „Istraživanje moždanog udara je teško i izazovno za uraditi. Ali bez pokušaja nećemo napredovati. Moramo da nastavimo da pokušavamo. UConn je odlučan da nastavi da pokušava.“
Pored toga što je opasan po život, moždani udar je glavni uzrok dugotrajne invalidnosti širom sveta.
„Kada moždani udar pogodi pacijenta, mi nemamo nikakav tretman koji bismo mogli da ponudimo kako bismo efikasno popravili oštećenje mozga. Kada moždane ćelije i tkivo budu oštećene moždanim udarom, ništa ne može pomoći u obnavljanju oštećenja. U suštini, kaskadna upala izazvana moždani udar je poput požara u kući. Moramo pronaći način da zaustavimo vatru od moždanog udara“, kaže Verma.
Verma i njegov multidisciplinarni istraživački tim veruju da su pronašli novu inovativnu terapiju kako bi pokušali da zaustave „požar“ ili upalu moždanog udara. Oni su objavili svoja nova otkrića u časopisu Molekularna terapija—nukleinske kiseline.
Da bi pokušali da efikasnije kontrolišu oštećenje moždanog udara i vrate vreme unazad, istraživači UConn-a koriste moć mikro-RNA (miRNA), malih molekula koji regulišu ekspresiju proteina unutar ćelija jer su u stanju da kontrolišu više proteina istovremeno.
„MiRNA su mali molekuli RNK koji pomažu ćelijama da regulišu višestruku ekspresiju gena i proteina“, kaže Verma. „Istraživači UConn-a su otkrili da se tokom moždanog udara ove miRNA deregulišu, što dovodi do oštećenja mozga višestrukim neproverenim proteinima. Takođe, naša laboratorijska istraživanja su potvrdila prisustvo povišenih nivoa jedne takve miRNA, poznate kao miRNA-141-3p, u krvi uzorci pacijenata sa moždanim udarom“.
Verma dodaje: „Oduševljeni smo što možemo izvestiti da smo uspešno testirali novi inhibitor miRNA-141-3p sintetizovan u laboratoriji našeg saradnika dr Bahala sa sposobnošću da smanji oštećenje moždanog udara i ugasi širenje upalne vatre u mozgu. U modelima miša, videli smo brzu obnovu nekada izgubljene motoričke funkcije i pamćenja, takođe, vidimo smanjenje povrede mozga i pojačanu ekspresiju neuroprotektivnih gena i faktora rasta koji podstiču oporavak mozga od moždanog udara.
Novi obećavajući terapeutski modalitet razvijen za inhibiciju moždanog udara naziva se anti-miR-141-3p. Medicinska škola UConn-a trenutno radi na komercijalizaciji otkrića i odvođenju u kliničko ispitivanje kao buduću opciju lečenja moždanog udara.
Verma kaže da rezultati istraživanja UConn-a još jednom pokazuju moćno sredstvo miRNA i obećanje sposobnosti njihovog novorazvijenog miRNA inhibitora da zaustave prekomernu ekspresiju opasnih, neregulisanih loših proteina koji izazivaju upalu u mozgu nakon moždanog udara.
Verma je došao u SAD pre više od deset godina iz Indije i nastavio svoje istraživanje moždanog udara na UConn School of Medicine proučavajući moždani udar.
„Uvideo sam veliku terapijsku prazninu u novom lečenju moždanog udara kako bi se ublažilo oštećenje mozga i pomoglo u oporavku nakon moždanog udara, i bio sam motivisan da pokušam da popunim ovu prazninu učenjem više o moždanom udaru i sprovođenjem više translacionih istraživanja. izabrao da ostanem u UConn-u za moje istraživanje moždanog udara, jer UConn briljira u tome.“
Ali Verma se takođe lično bori protiv moždanog udara.
„Toliko ljudi ima ličnu priču ili člana porodice koji je lično pogođen moždanim udarom – uključujući i mene“, kaže Verma. „Moj otac je umro od kardiovaskularnog incidenta. Nismo sigurni da li je to bilo u mozgu ili srcu. Ali ovo iskustvo je dovelo do moje motivacije za dalje istraživanje moždanog udara.““
