Otkriće osam novih gena povezanih sa bolešću poznatom kao okoštavanje zadnjeg uzdužnog ligamenta kičme (OPLL) je ključni korak ka razvoju efikasnih tretmana za ovu trenutno neizlečivu bolest.
OPLL je bolno i iscrpljujuće stanje u kojem ligament koji putuje ventralno do kičmene moždine vremenom okoštava, ozbiljno ograničavajući kretanje i izazivajući motoričke i senzorne probleme, bol i utrnulost.
„OPLL je češći u populaciji istočne Azije nego u zapadnoj populaciji, a posebno je rasprostranjen kod Japanaca“, primećuje Širo Ikegava iz RIKEN Centra za integrativne medicinske nauke. „Ovo ukazuje na genetsku podložnost ovom stanju, pa stoga i naše istrage o uzročnim genima koji su uključeni.“
Prethodna istraživanja su sugerisala veze između određenih zdravstvenih osobina, poput dijabetesa tipa 2 i visokog indeksa telesne mase (BMI), i razvoja OPLL-a. Međutim, OPLL je verovatno ‘poligenska’ bolest, što znači da se kompleksni genetski faktori i faktori životne sredine kombinuju da pokreću njegovo napredovanje.
Ikegava i njegovi saradnici su 2014. godine sproveli početnu studiju povezivanja na nivou genoma (GVAS) OPLL kod japanskih pacijenata i identifikovali šest značajnih genetskih lokusa povezanih sa bolešću. Nedavno su otkrili gen osetljivosti, CCDC91, u jednom od lokusa. Svoje nalaze objavili su u The American Journal of Human Genetics.
Sada je tim proširio ovu raniju studiju sprovodeći meta-analizu GVAS-a koja sadrži podatke od 22.000 japanskih pojedinaca. Ovo je otkrilo dodatnih osam ranije neprijavljenih genetskih lokusa i specifičnih gena kandidata koji opravdavaju buduću studiju.
Tim je primetio obogaćivanje gena vezanih za vezivno tkivo i grupe ćelija kostiju, kao i komponente krvi i imunih ćelija. Analiza 96 različitih osobina pokazala je da OPLL takođe ima pozitivne korelacije sa dijabetesom tipa 2 i povećanim BMI.
„Pronašli smo značajan uzročni efekat povećanog BMI i visoke mineralne gustine kostiju na OPLL. Ovi uvidi bi mogli da ukažu na nove ciljeve lečenja“, kaže Ikegava.
„Ključno, iako naši podaci potvrđuju vezu, nismo pronašli uzročne efekte dijabetesa tipa 2 na razvoj OPLL-a“, dodaje Ikegavin kolega Čikaši Terao.
Tim je takođe otkrio genetske razlike između varijanti OPLL-a na vratu (vrat) i grudnom košu (deblo), sa jačim uticajem BMI koji je podsticao potonje. Ove razlike između podtipova mogu biti osnova za preciznu medicinu za OPLL – dva povezana stanja zahtevaju različite tretmane i negu, napominje Ikegava.
Istraživači planiraju da dalje ispitaju gene kandidate koje su otkrili i sprovešće dodatne GVAS koristeći podatke iz Koreje, Tajvana i Kine kako bi stekli uvid u OPLL u različitim etničkim grupama.
