Ljudi su izvanredni zbog načina na koji će mnogi od nas, zajedno sa šačicom vrsta kitova zubatih i azijskih slonova, živeti daleko nakon svojih reproduktivnih godina.
Retkost menopauze među životinjama dugo je zbunjivala istraživače, kao i njeno poreklo jer se činilo da naši bliski rođaci primata ne dele ovaj marker kraja plodnosti.
Ili smo bar tako mislili. Istraživači su otkrili da udaljena populacija divljih šimpanzi u Ugandi zapravo živi decenijama nakon što prođu kroz menopauzu, pokazujući slične hormonalne promene kao kod ljudi.
Evolucioni antropolog sa Univerziteta u Kaliforniji Brajan Vud i njegove kolege analizirali su 21-godišnju demografske podatke i podatke o ponašanju o zajednici divljih šimpanzi Ngogo u Nacionalnom parku Kibale u jugozapadnoj Ugandi, kako bi izračunali njihovu stopu plodnosti i preživljavanje.
Šimpanze su, zajedno sa bonobom, najbliži živi rođaci ljudi, a zajednica Ngogo (Pan troglodites schveinfurthii) se pomno proučava od 1995. godine.
Slično ljudima, ali drugačije od ostalih populacija šimpanzi, Ngogo šimpanze su često nastavile da žive mnogo godina nakon završetka reprodukcije. Njihova plodnost je opala u dobi od oko 30 godina, bez porođaja nakon 50; neke od šimpanzi su preživele 10 ili 15 godina nakon toga.
Ljudski jajnici se zatvaraju kada menopauza nastupi oko 50. godine, i poput narvala, orka, beluga i pilotskih kitova s kratkim perajima – drugih sisara u menopauzi – ljudi u menopauzi mogu da žive zdravo decenijama duže.
Ngogo šimpanze, izračunali su istraživači, provode oko jedne petine svojih odraslih godina u menopauzi, što je otprilike upola duže od ljudskih lovaca-sakupljača.
Analiza pet hormona izmerenih u 560 uzoraka urina 66 žena starosti od 14 do 67 godina takođe je pokazala da su šimpanze u menopauzi prošle kroz veoma slične endokrine promene kao one povezane sa menopauzom kod ljudi. Nivoi folikulostimulirajućeg hormona i luteinizirajućeg hormona u urinu su se povećali, dok su estrogeni i progestini opali.
Studije šimpanzi u zatočeništvu otkrile su da se te životinje mogu razmnožavati do poslednjih godina svog života. Znaci menopauze deceniju ili više pre smrti Ngogovih dugovečnih divljih šimpanzi prikazuju drugačiju priču.
„Novi podaci iz manje poznatih populacija imaju moć da ponište pretpostavke o životnoj istoriji čak i najpoznatijih vrsta“, piše Majkl Kant, evolucioni biolog sa Univerziteta u Ekseteru koji nije bio uključen u studiju, ali je napisao prateću perspektiva rada.
„Ako su šimpanze evoluirale da prolaze kroz menopauzu, teorije koje će to objasniti možda će morati da se usredsrede na sličnosti između društava majmuna i kitova zubatih“, dodaje on.
Prethodne studije orka (Orcinus orca) sugerišu da je menopauza možda evoluirala zbog nadmetanja za resurse u porodičnim grupama. Nazvana hipotezom reproduktivnog sukoba, ona sugeriše da starije ženke prestanu da se razmnožavaju jer njihova telad ne mogu da se takmiče sa potomcima koje su rodile njihove odrasle ćerke.
Druga vodeća teorija o tome kako je evoluirala menopauza je hipoteza o baki, koja takođe ima dokaze od orka. To sugeriše da starije ženke žive posle svojih reproduktivnih godina da bi povećale šanse da se njihove ćerke razmnože i da njihovi unuci prežive.
Međutim, „malo je verovatno da će se ovo odnositi na šimpanze, čije stare ženke uglavnom žive odvojeno od svojih ćerki, jer ćerke napuštaju svoje natalne grupe u odraslom dobu“, primećuju Vud i njegove kolege.
Oni takođe primećuju da iako studija otvara novu stranicu o evoluciji menopauze koju bi dalje studije mogle da popune, nalazi bi mogli da odražavaju kako su prošla istraživanja možda potcenila životni vek divljih šimpanzi pre nego što su savremeni ljudi počeli da ih love i beleže njihova staništa.
Šimpanze Ngogo se nalaze u udaljenom delu Ugande gde su mogle da žive duže od većine.
