Konji su igrali ključnu ulogu u razvoju ljudskih društava, ali tačno vreme i mesto njihovog pripitomljavanja ostaju naučna misterija. Istorija ljudi i konja počinje pre pola miliona godina, kada su rani ljudi lovili ove životinje, koristeći ih kao izvor hrane i alata. Međutim, konji su kasnije postali osnova stočarskog života i prevozno sredstvo, revolucionizujući ratovanje, trgovinu i komunikaciju.
Najpoznatija teorija o pripitomljavanju konja, „hipoteza Kurgana“, tvrdi da su stanovnici zapadnoazijskih stepa (Jamnaja kultura) jahali konje pre oko 4000 godina p.n.e. Ova teorija povezuje pripitomljavanje konja sa širenjem indoevropskih jezika širom Evroazije. Arheološki nalazi, poput konjskih kostiju iz kulture Botai u Kazahstanu, ukazivali su na moguće pripitomljavanje konja oko 3500. godine p.n.e.
Međutim, nedavni nalazi pokazuju da konji Botai nisu bili preci modernih domaćih konja, već divljih konja Prževalskog. Ovi rezultati dovode u pitanje ranije pretpostavke o jahanju i korišćenju konja u Botaiju. Genetske studije sada sugerišu da su domaći konji, poznati kao DOM2 loza, pripitomljeni kasnije, oko 2000. godine p.n.e., mnogo kasnije od onoga što je predviđala hipoteza Kurgana.
Iako su i dalje prisutne naučne dileme o preciznim okolnostima pripitomljavanja, jasno je da je ljudska kontrola nad konjima oblikovala svet na neviđene načine. Buduća istraživanja će možda rešiti preostale misterije i dati konačan odgovor na pitanje kako i kada su konji postali ključni partneri ljudskih društava.
