Nova studija objavljena u časopisu Nauka rešava dugogodišnju naučnu debatu, i ona će u potpunosti promeniti način na koji razmišljamo o evoluciji klime na Zemlji.
Istraživanje razotkriva ideju da je površina Zemlje (preko kopna i mora) iskusila zaista visoke temperature u poslednje dve milijarde godina. Umesto toga, pokazuje da je Zemlja imala relativno stabilnu i blagu klimu.
Temperatura je važna kontrola nad hemijskim reakcijama koje upravljaju životom i našom okolinom. Ovaj revolucionarni rad će imati značajne implikacije za naučnike koji rade na klimatskim modelima ili pitanjima koja se tiču biološke i klimatske evolucije.
„Znanje o temperaturama u prošlosti može nam pomoći da razumemo kako Zemljin klimatski sistem funkcioniše i pruži uvid u uslove koji su omogućili nastanak i evoluciju života“, kaže geohemičar i glavni autor Univerziteta Vaikato, dr Teri Ajson.
Razumevanje prošlih temperatura i evolucije života nije vežba istorije ili čista intelektualna radoznalost. Istraživanje prošlosti klime je važno za istraživače koji žele da razumeju sadašnju klimu i dugoročne buduće scenarije.
„Ne možemo da koristimo našu planetu kao laboratoriju velikih razmera. Pogled u prošlost pruža način da se razumeju procesi koji regulišu klimu na Zemlji.“
U radu su dr Isson i dr. studentica Sofija Rauzi usvojila je nove metode da osvetli istoriju temperature Zemljine površine.
Oni su koristili pet jedinstvenih zapisa podataka izvedenih iz različitih tipova stena, uključujući škriljce, gvožđe oksid, karbonat, silicijum dioksid i fosfat. Zajedno, ovi „geohemijski“ zapisi obuhvataju preko 30.000 tačaka podataka koje obuhvataju više milijardi godina dugu istoriju Zemlje.
Do danas, studija predstavlja najsveobuhvatnije upoređivanje i tumačenje jednog od najstarijih geohemijskih zapisa — izotopa kiseonika. Izotopi kiseonika su različiti oblici kiseonika. To je takođe prva studija koja koristi svih pet postojećih zapisa za iscrtavanje konzistentne „mape“ temperature u ogromnom delu geološkog vremena.
„Uparivanjem zapisa izotopa kiseonika iz različitih minerala, uspeli smo da pomirimo jedinstvenu istoriju temperature na Zemlji koja je konzistentna u svih pet zapisa, i izotopski sastav kiseonika u morskoj vodi“, kaže dr Isson.
Studija opovrgava ideje da su rani okeani bili vrući sa temperaturama većim od 60°C pre otprilike pola milijarde godina, pre porasta životinja i kopnenih biljaka. Podaci ukazuju na relativno stabilan i umeren rani okean i temperature od oko 10°C, što preokreće trenutna razmišljanja o okruženju u kojem je evoluirao složen život.
Rad proizvodi prvi zapis o evoluciji kopnene (kopnene) i morske gline u izobilju kroz istoriju Zemlje. Ovo je prvi direktni dokaz intimne veze između evolucije biljaka, morskih stvorenja koja prave skelete i školjke od silicijum dioksida (silicijumski oblici života), formiranja gline i globalne klime.
„Rezultati sugerišu da je proces formiranja gline možda imao ključnu ulogu u regulisanju klime na ranoj Zemlji i održavanju umerenih uslova koji su omogućili evoluciju i proliferaciju života na Zemlji“, kaže dr Isson.
Sve u svemu, rad pruža nove dokaze o klimi i geohemijskoj istoriji Zemlje koju treba bolje razumeti da bi se informisale i ažurirale trenutne ideje i istraživanja o klimi i evoluciji.
Dr Isson zaključuje: „Rezultati nam pružaju podsticaj da produbimo naše razumevanje o tome kako život reaguje i oblikuje klimu na Zemlji.“
